Vučić pokreće veliki dijalog o Kosovu u septembru, evo šta to znači..

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upravo postizanje unutrašnjeg konsezusa o Kosovu i Metohiji i novom Ustavu postavio kao jedan od ključnih ciljeva svog predsedničkog mandata.

Vučić će već prvih dana septembra pokrenuti široki nacionalni dijalog o pitanju Kosova i Metohije u koji će, osim svih parlamentarnih stranaka, predstavnika nevladinog sektora, crkvenih velikodostojnika, čelnika SANU i dijaspore, biti uključeni i ugledni intelektualci iz svih ideoloških sfera.

Cilj ovog ambicioznog nacionalnog „okruglog stola“, koji je šef države najavio čim je stupio na dužnost, jeste da Srbija izađe sa što homogenijom strategijom u vezi s raspetljavanjem zamršenog kosovskog čvora. To konkretno znači da se u širokoj, argumentovanoj raspravi iskristališe šta kao narod, imajući u vidu faktičko stanje, možemo da uradim za opstanak naše južne pokrajine.

Govoreći o KiM, Vučić je poručio da se nada da će Srbija imati snage da stvari postavi na racionalni nivo, kao i da je uveren da je traženje rešenja bolja opcija od očuvanja zamrznutog konflikta. On je, međutim, naglasio da je skeptičan kada je reč o mogućnosti da se to rešenje pronađe.

Predsednik je kazao i da je iluzija da će SAD odustati od zahteva za priznavanje Kosova, ali da to ne znači da će Srbija to učiniti. Naveo je da Zapad insistira na nastavku razgovora, što, po njegovom mišljenju, jasno ide u smeru ka nezavisnosti, ali da, s druge strane, imamo podršku Rusije, Kine i Indije.

Upravo stav Zapada o mogućem okviru za rešenje problema KiM, analitičar Dragomir Anđelković vidi kao jedan od ključnih faktora za postizanje nacionalnog konsenzusa o tom pitanju:

– Trajno rešenje koje bi uključivalo i odricanje od dela teritorije, srpska tiha, ali dominantno patriotska javnost mogla bi da prihvati jedino kao deo šireg paketa koji bi uključivao podelu teritorije KiM i rešenje pitanja Republike Srpske.

Anđelković smatra da apsolutni konsenzus nije moguć, ali da se može doći do preovlađujućeg društvenog stava i kritične mase koja bi stala iza takvog rešenja.

Opozicione političke stranke različito su reagovale na najavu otvaranja dijaloga o KiM. Desno krilo opozicije uglavnom je jedinstveno u stavu da su razgovori na tu temu mogući jedino ako se vode o odbrani teritorijalne celovitosti zemlje. Deo proevropskih stranaka smatra da je dijalog potreban, ali da pre toga treba promeniti društvenu i političku atmosferu.

Osim za rešavanje problema KiM, Srbija će u narednom periodu tragati i za konsenzusom za usvajanje novog Ustava. Među temama o kojima će se raspravljati, osim uređenja pravosuđa, gde su stvari uglavnom jasne, jesu i pitanje političkog sistema, uloge i načina izbora predsednika Republike, izborni sistem, broj poslanika, regionalizacija…

(Novosti.rs)