Predsednik Rusije Vladimir Putin dolazi u četvrtak u Srbiju u vreme kada je Rusija zainteresovana za punu realizaciju Turskog toka koji bi doveo gas u jugoistočnu Evropu, kao i za diplomatski status za saradnike rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.
Prema najavama iz Beograda, tokom Putinove posete biće potpisano 20-ak strateških sporazuma vrednih nekoliko stotina miliona evra.
Putinova poseta Srbiji je najavljivanja od leta prošle godine i prvobitno je bila planirana za jesen.
Posle zasedanja zajedničke mešovite medjuvladine komisije za ekonomsku saradnju u Beogradu u novembru, ministar spoljnih poslova Srbije i kopredsednik tog komiteta Ivica Dačić rekao je da se „Srbija sprema za posetu predsednika Putina“ koja „mora biti dobro organizovana i sadržajna“.
Ranije se prepostavljalo da je glavni kamen spoticanja u odnosima dve zemlje srpsko-humanitarni centar u Nišu, gde Rusija traži diplomatski status za svoje saradnike, a čemu se protivi Zapad.
Dok u ruskim medijima nema nikakvih detalja o predstojećoj Putinovoj poseti Beogradu, srpski najavljuju da je reč o sporazumima koji se odnose na ulaganja u infrastrukturu, energetski sektor, poljoprivredu, odbrambeni sistem i turizam.
Za Rusiju je svakako u ovom trenutku prioritet energetski sektor, odnosno priključivanje Srbije na gasovod Turski tok, i dalja izgradnja do Mađarske i izlazak u Evropu.
U prilog tome govori i činjenica da je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak u izveštaju Putinu o poslovima u oblasti energetike 10. januara rekao da je u toku „intenzivna“ izgradnja Turskog toka.
Srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da će u vrhu programa Putinove posete biti pitanja energetske bezbednosti. Takođe, kazao je i da je u finalnoj fazi usaglašavanja nekoliko sporazuma, većinom iz oblasti gasne privrede.
„Mi očekujemo konačan iskorak po pitanju proširenja podzemnog skladišta Banatski dvor i očekujemo druge sporazume u oblasti gasne privrede“, rekao je Antić.
U Beogradu je najavljen i dogovor oko isporuka tenkova T-72 i protivvazdušnih raketa, izvozu srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju u okviru Evroazijske unije, ali iz ruskih izvora nema potvrda za to.
U jesen se spekulisalo da je srpski predsednik Aleksandar Vučić nagradjen Ordenom Aleksandra Nevskog, da bi Putin ukaz o tome potpisao 7. januara, na pravoslavni Božić, što se može smatrati velikim poklonom srpskom predsedniku.
Taj orden je od 2010. godine dobilo 237 pojedinaca, uglavnom državljana Rusije, ali i pet stranih državnika.
Pre Vučića dobili su ga predsednici Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Tadžikistana Emomali Rahmon i Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov, lideri koji su smatraju najbližim saveznicima Rusije u okviru integracionih procesa na postsovjetskom prostoru.
Prema ocenama iz Moskve, očigledno je da predsednik Rusije računa na značajne korake Beograda, koji bi išli u korist Rusije i doveli do još jačeg ekonomskog, vojnog i političkog zbiližavanja Beograda i Moskve.
Putin je poslednji put posetio Srbiju 2014, a poslednji susret s Vučićem imao je 2. oktobra prošle godine u Moskvi.
(Beta)