Home / TEMA DANA / Vukadinović, filozof i poslanik DSS-Dveri: Opozicija je u ruševinama, a Vučić pravi farsu da bi sakrio predaju Kosova..

Vukadinović, filozof i poslanik DSS-Dveri: Opozicija je u ruševinama, a Vučić pravi farsu da bi sakrio predaju Kosova..

vukadinovicKad smo poslednji put razgovarali bio je samo analitičar i urednik NSPM. Sad je poslanik i član poslaničkog kluba DSS čija predsednica se pre neki dan povukla sa čela partije zbog „naprednjačkih skretanja“.

Što dovedoste naprednjake u Demokratsku stranku Srbije?

– Nisam ih ja doveo, doveli su se sami, a najpre će biti da nisu svi otišli. Ostavka Sande Rašković Ivić dovodi u pitanje i moj angažman kao samostalnog poslanika unutar poslaničkog kluba DSS-a. Ako njen odlazak sa predsedničkog mesta bude značio da se menja politika DSS-a prema naprednjacima, onda tu ne vidim sebe. Ja sam mislio da je ta stvar u DSS-u raščišćena, ali očigledno nije. DSS se izgleda i dalje klati između tog radikalskog, to jest naprednjačkog u sebi koje se još uzda da Vučić radi nešto u nacionalnom interes, i originalnog krila i u tom klaćenju, od izbora do izbora, gubi glasove i pristalice.

Izgleda da ćemo dobiti Vladu, iako se mandataru baš i nije žurilo da je sastavi?

– Farsa koja je započela raspisivanjem izbora za kojima nije bilo potrebe, preko farsične izborne kampanje u kojoj premijer kao nije učestvovao a svaki dan je negde nešto otvarao ili polagao temeljce, evoluirala je u ovu postizbornu farsu sa sastavljanjem vlade. Da se htelo, ona je mogla biti formirana za 48 sati ili za nekoliko dana, a evo već je prošlo 100 dana od izbora i više od dva meseca od konstituisanja parlamenta a vlade nema. To pokazuje dve stvari: ili Vučić ne ume da sastavi vladu ili ne želi da je sastavi. Oba su nepovoljna po njega. Sve ove priče o pritiscima, dilemama i drugim razlozima su samo alibi. Mislim da je njemu bilo najlakše ovih nekoliko meseci i da se najbolje osećao. Nije bio previše sputan ograničenjima tehničkog mandata, a istovremeno su mu se svi dodvoravali i udvarali ne bi li ih uzeo u vladu. Od nekih kolega iz opozicije do koalicionih partnera.

Uz vladu nam sleduje i pozamašan ekspoze. Jeste li spremni da ga u kompletu saslušate?

– Da, već vršim kondicione pripreme. Mislim da će, ipak, biti kraći od tih famoznih 450 strana, ali suština je i da je taj ekspoze samo nastavak one farse o kojoj sam govorio. I on će pokazati da su izbori bili nepotrebni, da se politika nešto bitno neće menjati, kao što se neće mnogo promeniti i personalni sastav vlade. Kao da je ova pauza pravljena da bi se zaboravilo kako je većina ovih koji će biti u vladi – mnogi čak i na istim mestima – već bili u njoj. Ne očekujem da ću čuti ništa novo osim starih fraza, novih obećanja i samohvale.

Izgleda da Vučić može da piše više nego što vi možete da pričate?

– Mislim da smo tu relativno egal. Može i on da priča, a mogu i ja da pišem, barem u tom smislu smo ravnopravni. Mada, tamo u skupštini i nećemo biti ravnopravni. Ja ću imati nekoliko minuta da kažem svoje primedbe, a on će na raspolaganju imati sate.

Šta očekujete od nove vlade.

– Niti će to biti nova vlada, ni nova politika, tako da ne očekujem ništa dobro i ništa novo. S druge strane, nije ni bitno ko će biti u vladi i toga su svesni i ovi koji se guraju da u nju uđu. Svi oni će biti samo neka vrsta ađutanata i posilnih. U suštini, dok stvar stoji ovako, vlada ima samo jednog premijera i jednog ministra za sve resore. Ostali su fikusi.

A igra oko predsedničkih izbora?

– Iako izgleda drugačije, predsednički izbori ne moraju biti veliki problem za Vučića. Osim što mu služe za još malo zamajavanja naroda i skretanje pažnje, on ima tri načina da ih reši u svoju korist. Jedna da stvarno podrži Tomislava Nikolića i ovaj onda može da pobedi. Istina, ta trka bi bila neizvesna, s obzirom na to da je tokom ovih godina Vučić često prao ruke od njega. Može sam da uđe u predsedničku trku i sigurno pobedi. Druga je stvar što je on toliko puta ponovio kako mu to ne pada na pamet i da ne želi, pa sam čak i ja sklon da mu poverujem. Treće je da nađe neku nestranačku ličnost, nekog intelektualca ili akademika i da u njegovu pobedu upregne svoju medijsku i stranačku logistiku.

Vidite li takve?

– Vidim razne, ali ne bih pominjanjem njihovih imena Vučiću pomagao. Nijedan od ova tri scenarija nije savršen, ali je daleko od nekog velikog problema kako to delom predstavljaju mediji ili čemu se nada opozicija. On će samo u narednih nekoliko meseci morati da odluči da li će da pravi dil sa Nikolićem ili će da ga pusti niz vodu. Opozicija preuveličava značaj Saše Jankovića kao potencijalnog kandidata koji na mestu na kome se nalazi ima ozbiljnu javnu težinu, posredno i političku, ali bi kao predsednički kandidat bio bez realnih šansi da pobedi.

Šta se u međuvremenu dogodilo sa opozicijom?

– Opozicija je, pošteno govoreći, u ruševinama i te ruševine su gore nego što su bile one u Savamali. Za to je delimično kriva sama opozicija, delom je tome doprinela nesporna Vučićeva veština da cepa i uništava političke protivnike. Dve stožerne stranke, DS i DSS, dovedene su u stanje da li uopšte mogu preživeti, a ne da li mogu ugroziti Vučića. Opozicija je propustila šansu da se konsoliduje a koji je najbolji put videlo se nakon ovih izbora, naročito onog iznuđenog kruga, gde se pokazalo da kada relativno organizovano i zajednički nastupe tada imaju ozbiljnu snagu. Bez radikala i SPS-a oni su tada osvojili 36 odsto glasova, jer su poslali jasnu poruku i stali iza nje. Taj efikasan opozicioni nastup trebalo je da se nastavi i posle izbora, ne u smislu nekog spajanja, ali svakako okupljanja i koordinacije oko strateških ciljeva. Toga nije bilo, već su odmah posle tog ponovljenog kruga svi svojim jadom zabavili.

Vukadinović: Reakcija SNS najbolji dokaz da nema uslova za fer izbore
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je kritika Srpske napredne stranke (SNS) da je on „partijski prvak novog DOS-a“ najbolji dokaz i potvrda koliko u društvu, a i u vrhu vlasti nema uslova ni sluha za sprovođenje fer i demokratskih izbora.

Kako Vučić nije uspeo da izbegne SPS u Vladi, a nije baš da bi mnogo patio bez njih?

– Da sam se kladio svaki put kad sam u proteklih mesec rekao da će SPS sigurno biti u vladi, dobro bih se opario. Politička konfiguracija je takva da je Vučić shvatio da mu je uzimanje SPS-a u vladu mnogo jeftinije, nego da ih ostavlja u opoziciji. Da je izbacio socijaliste, podigao bi cenu partnerima sa svoje liste, a istovremeno od SPS-a napravio ozbiljnog političkog protivnika i izbio svaku šansu da može napraviti većinu za promenu Ustava. Pri tome su i Ivica Dačić i ovi njegovi što kao vole da štrče bili kooperativni i slatki u ovom periodu da je prosto bila grehota ne uzeti ih. Međutim, to ne znači da će i koalicioni partneri i SPS biti tako fini i slatki kad se vlada formira. Trenutak formiranja vlade biće zenit Vučićeve moći, a odmah posle toga ostali će krenuti sa prohtevima.

Šta ćemo bez Čede Jovanovića u vladi. Njega tamo sigurno neće biti?

– I to je bio jedan od potencijalnih faktora mog bogaćenja na internim kladionicama. Čeda neće biti u vladi, ali to ne znači da ga neće biti u blizini vlade, preko nekih sekretarijata ili javnih preduzeće. Čeda Jovanović u vladi bio bi prekrupan zalogaj i previše bi upadao u oči i SNS glasačima i Moskvi.

I slučaj Savamala broji mesece, a ništa se ne rešava?

– Mislim da se ta istina već zna i ne samo da je znaju upućeni, nego čak i deo čaršije, ali krivci ili oni indirektno odgovorni računaju na zamor materijala i da će na kraju biti po onoj – pojeo vuk magarca. Zna se praktično sve: i ko je rušio i ko je dao logistiku i čije su mašine i ko su ljudi. Zna se, ali se ne obznanjuje i računa se na to da se cela priča svede na priču o tri šupe i da se kompromituju ovi što tim povodom protestuju. A ta priča o šupama je opasna. Na stranu što i nisu bile samo šupe, već se tu radi o principu, o nepovredivosti nečije imovine o pravnoj državi i institucijama koje su zakazale. Savamala je ogledni slučaj. Ako se tu gde je sve tako očigledno ne može stvar isterati na čistac, možete misliti šta se dešava tamo gde se ne vide ni šut ni bageri ni ljudi u fantomkama.

Izložba „Necenzurisane laži“

– Izložba je autogol u svim mogućim aspektima, sem u jednom koji je Vučiću i najvažniji. Sa stanovišta njegovog biračkog tela i medijskih konzumenata, to je savršen potez. Za tu publiku, pogotovo onako kako je izložba predstavljena putem njegove medijske mašinerije, ona je savršeno poentiranje i krunski dokaz kako su svi protiv sirotog Vučića, a kako je on tolerantan i demokrata. Toj nameri izložba je savršeno odgovorila. A ako su hteli da dokažu slobodu medija, odsustvo medijske torture i postojanje stvarnog pluralizma, to ova izložba nije dokazala.

Lično nisam nezadovoljan zastupljenošću, mada sam, da budem neskroman, možda zaslužio i više.

Sledeće je predaja Kosova

– Deo ove medijsko-političke bure u čaši vode služi da bi se zaklonilo ono što će za dvadeset godina biti ključna značajka kada se bude govorilo o politici ovog perioda, a to je da su srpska država i narod digli ruke od Kosova i da su odlučujući iskorak u tom pravcu učinili upravo oni koji su se prethodnih decenija u to isto Kosovo kleli. Kosovo je i odgovor na pitanje zašto ova vlast za sve faulove i ogrešenja koje pravi nad demokratskim procedurama još uvek ima razumevanja u zapadnim centrima moći.

Kad na red dođe promena Ustava, svašta će nam navoditi kao razlog zašto se to radi – od smanjenja broja poslanika do usvajanja evropskih standarda – samo će se prećutkivati onaj glavni, a to je izbacivanje Kosova iz preambule Ustava. Živo me zanima pod kojim izgovorom i kojim obrazloženjem će to biti urađeno. Ne sumnjam da trust naprednjačkih mozgova uveliko radi na nekom patriotskom obrazloženju kojima će to pravdati.

(Ranko Pivljanin,Blic)

Check Also

BRISELSKA PREVARA I ZAKULISNE IGRE: ZAŠTO JE BEOGRAD SVE DAO PRIŠTINI A NIJE DOBIO NIŠTA?

Oficijelna Srbija zauzela je stav da je briselski proces obesmišljen uvođenjem – protivno svim ranijim …