Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kosovski mit ostaje da živi i da nas grupiše oko najvažnijeg pojma u životu svih nas, a to je bila i ostala sloboda – kao jedinstven zaplet u svetu, poručio je sa Vidovdanske svečanosti u Andrićgradu proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica.
„Teško da možemo pronaći narod u kome se reči sloboda i zaplet poistovećuju. Još teže bi bilo pronaći narod u čijoj drami zaplet nikada nije ni prestao i gdje je i početak i, ne daj Bože, kraj moguće otkriti u zapletu, dakle u sredini.
Kada sudbinu jednog naroda obeleži sloboda ona postaje početak i sredina, pa je tu kraj igre najmanje važan i kraj je zaplet, samo ne sredina“, naglasio je Kusturica.
On je istakao da, zbog toga, kreće iz sredine, odnosno iz zatvorenog kruga i srpskog naroda opijenog slobodom koja ga je koštala više nego sve susede zajedno.
„I ne samo da smo slobodu videli drugačije od svih u našem okruženju, nego smo, ne pitajući za cenu, u oba svetska rata pobjeđivali sa saveznicima, gubili bitke u miru, ipak ne gubeći do kraja slobodu, zamrzavali svoju državnost.
Tema našeg poimanja slobode počinje u srednjem veku kada su stvarana carstva slobode čije su se granice vezivale od Soluna do Trogira, a kada je sila saterala slobodu u manastire posle Kosovske bitke – naši preci su je čuvali zamrznutu u snovima i pesmama.
Kada je ponovo kucnuo čas sloboda je osvojena, a upravo ju je vidovdanski zavet očuvao i vratio neokrnjenu i čistu u naše živote“, rekao je Kusturica.
On je naglasio da je savremena socijalna arena u kojoj živi srpski narod zatrla gotovo sve tragove stvarnosti u kojoj su televizijski kanali i novine izveli dokaz da je pozitivna istina dosadna i nepotrebna i gde postoje suprotstavljene teorije i vrlo često stručna lica se tuku oko vidovdanske teme.
„Jedni poništavaju mitove jer mit je, vele, oduvek sveta priča i teško ćeš naći dokumente. Ima istoričara u Beogradu koji traže dokumente za mit, što nikada nije postojalo u istoriji bilo kojeg naroda jer mit je sveta priča, a ne nešto što se bazira na dokumentu.
I ovi drugi naši prirodno brane vlastiti indentitet i ne veruju da će nam mesto u istoriji ostati izbrisano ako ne povežemo sve na šta nas kosovski zavet upućuje“, rekao je Kusturica.
On je dodao da, kada suprotstavljeni govore o Vidovdanu, koju god reč da izgovore, i jedni i drugi pričaju o slobodi.
„Zato, u vremenu kada je na Zapadu ubijen Bog i kada ajfone držimo uperene prema sebi, kretanje više nije određeno prema svetom trojstvu nego prema nama samima.
Čitava civilizacija, razvijajući individualizam, ušla je u slepu ulicu.
Tako i našoj slici sveta nedostaje čitav komad protiv kojeg se bore lučonoše progresa iako znaju da bez mitologije ni Holivuda ne bi bilo, a kamoli jednog malog časnog naroda.
Kada suprotstavljene strane krenu jedna na drugu, one ne prestaju da pričaju o onome što je izboreno davno, a to je sloboda“, poručio je Kusturica.
On je naglasio da je srpski narod uvek na početku, šta god da uradi.
„To ne bi bilo uznemirujuće da u našoj istoriji nije bilo slučajeva u kojima smo popuštali, pa je čak i Vidovdan nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca skinut sa dnevnog reda kao državna slava“, kaže Kusturica koji je idejni tvorac Andrićgrada.
Obeležavanju Vidovdana u Andrićgradu prisustvuju i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i premijer Srpske Radovan Višković.
U kulturnom delu programa, na Trgu Nikole Tesle, nastupili su banjalučka filharmonija sa frulašem Borom Dugićem, Hor „Srbadija“ iz Bijeljine, Kragujevačko pevačko društvo i Kamerni ansambl Muzičke škole „Kornelije Stanković“ iz Ugljevika.
Obeležavanje Vidovdana počelo je jutros Svetom arhijerejskom liturgijom koju je u Hramu Svetog cara Lazara i kosovskih mučenika, u prisustvu brojnih vernika, služio Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit dabrobosanski Hrizostom.
Osveštan je i temelj za zvonik pored Hrama, nakon čega je ulicama grada prošla litija, a na Trgu palih boraca služen je parastos svim poginulim srpskim borcima.
