Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ovaj tekst nema veze sa religijom, ali će hrišćanima koji veruju u trojediničnost Boga verovatno biti interesantno da čuju da se centar naše galaksije sastoji iz tri dela koji se međusobno prožimaju
Galaktički centar galaksije Mlečnog puta, levo meteor. Foto: Wikimedia Commons/Brocken Inaglory
Galaktičkim centrom u nauci se naziva rotacioni centar Mlečnog puta koji se nalazi na razdaljini od 25-28.000 svetlosnih godina u odnosu na Zemlju, u pravcu sazvežđa Strelca, Zmijonoše i Škorpije, dakle, tamo gde je Mlečni put najblistaviji.
Zbog međuzvezdane prašine vrlo je teško posmatrati šta se zapravo nalazi u toj tački univerzuma oko koje se okreće čitav Sunčev sistem, pa tako i naša matična planeta koja se okreće oko centra tog solarnog sistema – zvezde koju zovemo Sunce.
Međutim, naučnici su srećom ljudi izuzetne pameti i inteligencije, i znanja, pa su pronašli načine da zaobiđu sve prepreke koje stoje pred čovekom i istinom o onome što nas okružuje, u ovom slučaju, kosmosom.
Ustanovljeno je da u samom centru Mlečnog puta leži nešto što su oni nazvali Strelac A, a što je zapravo složeni radio-izvor koji u svim pravcima, pa tako i ka nama, odašilje radio, infracrvene i X-zrake.
Hrišćanima koji veruju u trojediničnost Boga će biti interesantno da čuju da se ova srž naše galaksije sastoji iz tri dela: ostataka supernove koju zovu Strelac A Istok, spiralne strukture koju zovu Strelac A Zapad i veoma svetlog kompaktnog radio-izvora u centru spirale koju zovu Strelac A*. Sva tri elementa se međusobno preklapaju: prvi je najveći, drugi je van centra ali unutar prvog, a treći u centru drugog.
(Istini za volju, naslov ovog teksta, takav kakvim smo vam ga dali, izabran je samo da bi privukao pažnju i rasejao znanje o nečemo što vas možda ne bi interesovalo, i ako je vanredno zanimljivo i važno. Tako da se više nećemo doticati religije.)
Kompozitna fotografija galaktičkog centra Mlečnog puta. Foto: Wikimedia Commons/NASA/JPL-Caltech/ESA/CXC/STScI
Strelac A*, dakle svetli kompaktni radio-izvor u centru spirale, koincidira sa supermasivnom crnom rupom koja se nalazi u strogom centru Mlečnog puta. Srastanje gasa u crnoj rupi, koja je previše mala da bi se videla našim instrumentima, verovatno uključuje disk koji se vrti oko nje čime se oslobađa energija koja napaja radio-izvor.
Ako vas zbunjuje to što se crna rupa u centru naše galaksije naziva supermasivnom, a ujedno i malom, da razjasnimo: crna rupa se naziva supermasivnom zbog toga što je njena masa u rasponu od milion do milijarde mase Sunca, na malom prostoru koji se zove singularitet.
Masa crne rupe u Mlečnom putu je 4,31 milion puta veća od mase Sunca, a prečnika je oko dvadesetak miliona kilometara (poređenja radi, radijus Zemljine orbite oko Sunca je oko 150 miliona kilometara). Inače, supermasivna crna rupa se nalazi u centru svake nama poznate galaksije.
Umetnički prikaz supermasivne crne rupe u galaktičkom centru Mlečnog puta. Foto: Wikimedia Commons/ESO/L. Calçada
Naučnici iz Instituta za vanzemaljsku fiziku “Maks Plank” u okolini Minhena, koristeći se teleskopom u Čileu, potvrdili su njeno postojanje, zbog čega su pobrali brojne nagrade.
Centralni parsek (jedinica dužine kojom se mere astronomske udaljenosti van Sunčevog sistema; jedan parsek je dužina od oko 3,26 svetlosnih godina, što vam dođe 31 bilion kilometara) oko Strelca A* sadrži na hiljade zvezda, među kojima ima i stotinak masivnih.
Izgleda da su pre nekoliko miliona godina formirale jedinstvenu zvezdanu formaciju što je zbunilo naučnike jer nisu očekivali tako “mlade” zvezde u centru galaksije.
Međutim, pored “paradoksa mladosti” postoji i “zagonetka starosti” budući da rame uz rame sa njima ima i mnogo starih zvezda.
Ne sumnjamo da će nauka naći odgovor. Dok se to ne desi, a možda i nakon što se to desi, imamo religije koje će u jednom trenutku nesumnjivo izaći iz učmalosti, aktivirati se i pružiti teološka objašnjenja astronomskih zagonetki. Ako ne, onda će se pojaviti neka nova religija koja će to uraditi umesto postojećih.
(K. H.)
