Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Hameln je stvarni gradić u Nemačkoj iz kojeg je 1284. godine nestalo 130 dece na krajnje misteriozan i jeziv način. Niko ne zna šta se tačno dogodilo, ali se zna da je iz istorijskog događaja nastala legenda a iz legende bajka
istorijskom događaju s kraja 13. veka. Foto: Wikimedia Commons/loki11
“Frulaš iz Hamelna” je bajka koju zna svako dete, ili barem skoro svako. Setićete se sigurno ako ste malo stariji, kada čujete o čemu se radi, a verovatno znate i ako ste sada dete.
Hameln je gradić koji napadaju pacovi dok očajni stanovnici pokušavaju sve i svašta, sve što im padne na pamet, ne bi li ih se otarasili. Međutim, ništa im ne polazi za rukom. Ništa, dok se u njihovoj varoši ne pojavi frulaš koji im ponudi pomoć u zamenu za novac. No, nakon što on svojom muzikom odvuče glodare van grada njegovi žitelji odbijaju da mu plate.
Besan i osvetoljubiv, vraća se, muzikom omađija decu i odvuče ih u nepoznatom pravcu, a kada gradonačelnik napokon pristane na isplatu, vrati mališane.
I svi su živeli srećno do kraja života.
Malo “morgen”, što bi rekli Nemci.
Ilustracija iz 1888. godine za bajku “Frulaš iz Hamelna” koja ima uporište u legendi koja ima uporište u stvarnom istorijskom događaju s kraja 13. veka. Foto: Wikimedia Commons/Durova
Ova bajka, malo je poznato, ima uporište u srednjevekovnoj legendi koja sa svoje strane ima uporište u stvarnom istorijskom događaju.
Legenda kaže da je 1284. godine gradić Hameln patio od najezde pacova sve dok se u njemu nije pojavio frulaš obučen u crvenu odeću tvrdeći da je pacolovac. Gradonačelniku je ponudio pomoć u zamenu za novac, a kada je ovaj pristao na tu razmenu frulaš je muzikom odvukao pacove do reke Vezer gde su se svi do jednog podavili.
Međutim, gradonačelnik je odbio da mu isplati sumu nakon čega je frulaš otišao besan uz obećanje da će se osvetiti. Na dan Svetih Jovana i Pavla, dok su svi bili u crkvi, frulaš se vratio i muzikom odvukao sa sobom skoro svu decu; ostalo je troje (jedno je bilo hromo pa nije moglo da ih prati, drugo gluvo i nije čulo muziku, a treće slepo i nije videlo kuda treba da ide). Oni su obavestili varošane o tome šta se zbilo.
Neke verzije legende kažu da je sa njima uradio isto što i sa pacovima, odnosno da ih je podavio u reci Vezer, druge kažu da ih je odveo u prelepu zemlju da im radi ružne stvari, treće da ih je odveo na nekakvu planinu Kopenberg, dok ostale kažu da je decu ipak vratio kući ili nakon što su mu meštani platili dogovoreno ili mnogo više od dogovorenog.
Najstarija slika frulaša iz Hamelna iz 1592. godine, izrađena na osnovu vitraža crkve tog grada iz početka 14. veka. Foto: Wikimedia Commons/Kasuga
Najstarije poznato pominjanje ovog događaja je sa vitraža u hamelnskoj crkvi negde oko 1300. godine na kome su bili frulaš i deca obučena u belo; crkva je uništena 1660. godine, ali postoji više opisa ovog vitraža nastalih tokom 14-17. veka pa čak i slika zasnovana na njemu. Vitraž je, smatralo se, i smatra se, napravljen u znak sećanja na tragični istorijski događaj koji je pogodio Hameln.
Prvo pismeno pominjanje događaja je iz 1384. godine, kada je u gradskom letopisu zapisano: “Prošlo je 100 godina od kako su naša deca otišla”. Pacovi se međutim prvi put pominju tek oko 1559. godine.
Istraživanje o ovom događaju traje već stotinama godina, ali ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje. Hipoteza je drugim rečima bezbroj.
Jedna od njih navodi na mogućnost da su deca umrla prirodnim putem zbog neke zaraze ili nesrećnim slučajem, a da frulaš simboliše smrt. Varijante ove hipoteze ukazuju na to da su se deca možda udavila u Vezeru, stradala u klizištu, ili zakačila neku epidemiju.
Nemački gradić Hameln oko 1900. godine. Foto: Wikimedia Commons/Library of Congress
Neke hipoteze naslonjene na ovu su i jezive, pa tako neki misle da su hamelnska deca bila namamljena od strane neke paganske ili jeretičke sekte do šuma kod Kopenbrigea radi ritualnog plesa gde su stradala u klizištu ili u vrtači.
Drugi istraživači navode da su deca iz Hamelna možda bila deo nekog hodočašća ili vojnog pohoda, ili da su možda čak učestvovala u tzv. Dečjem krstaškom ratu koji se navodno odigrao 1212. godine ali da se nikada nisu vratila svojim roditeljima (da skratimo dugu priču, jedan deo dece iz jednog od dva događaja koja se tako nazivaju nikada nije stigao do Svete zemlje već je završio na pijacama robljem u severnoj Africi).
Uglavnom, u toj opciji, frulaš je zapravo onaj koji je decu regrutovao da ga prate ka nevernicima na Bliskom istoku gde je trebalo da oslobode Jerusalim i preobrate muslimane u hrišćanstvo svojom nevinošću, čistoćom i verom, a varošani su izmislili priču da bi izbegli gnev crkve ili kralja.
Prekrasna Gradska kuća u Hamelnu izgrađena oko 1560. godine. Foto: Wikimedia Commons/Mex
Američki autor Vilijam Mančester u svojoj neformalnoj istoriji srednjevekovne Evrope “Svet zapaljen vatrom” iznosi stav da se sve odigralo 1484. godine (sto godina nakon što je prvi put pomenuto), a da je frulaš bio psihopatski pedofil. Ne nudi nikakve dokaze u prilog svoje hipoteze.
Postoji i ideja da su ova deca u 13. veku emigrirala u neke druge delove Nemačke, u baltičku regiju, istočnu ili jugoistočnu Evropu (ne zaboravite da je u Srbiji za vreme Nemanjića živeo veliki broj Sasa koji su ovde radili kao rudari; bilo ih je i na Kopaoniku kome su možda dali ime koje možda dolazi od nemačke reči “kopen” što znači brežuljak), zbog prenaseljenosti. Razlog zbog čega to nije zabeleženo, tvrde pobornici, u tome je što su prodata “frulašu”, što navodno nije bilo neuobičajeno za to vreme.
Ukazuje se na to da je poznato da je Transilvanija bila naseljavana ljudima iz oblasti u kojoj je Hameln, ali i da postoji sličnost između hamelnskih prezimena iz 13. veka i prezimena koja se danas sreću u regijama kao što su Pomeranija i negdašnja Istočna Pruska, koje su tada naseljavane Nemcima, gde postoje i takva porodična imena kao što su Hamel, Hamler i Hamelnikov.
Moguće je da su “deca” zapravo bili omladinci koji su se pridružili nemačkom naseljavanju istoka, a da je frulaš bio “lokator”, odnosno čovek koji je tumarao Nemačkom u potrazi za onima koji žele da se nasele u novoosvojenim predelima. Ideja o emigraciji dece iz Hamelna je zapravo na zvaničnom sajtu tog grada istaknuta kao najverovatnija.
Međutim, to su neke nove hipoteze. 1384. godine, dakle sto godina posle nestanka mališana i u isto vreme kada je u gradskom letopisu zabeleženo zvanično da se nešto čudno dogodilo sa decom jedan vek ranije, zabeleženo je i da čovek po imenu Dekan Lude poseduje knjigu na latinskom na kome je zabeležena ispovest njegove bake koja je svedočila događaju. Knjiga je izgubljena u 17. veku i ne znamo šta je u njoj pisalo. “Dekan Lude” verovatno znači đakon Ludvig.
Frulaške igre u Hamelnu 2009. godine. Foto: Wikimedia Commons/The Nifoto
Sredinom 15. veka nastao je Lineburški rukopis u kome piše: “U godini 1284, na dan Svetih Jovana i Pavla 26. juna, od strane frulaša obučenog u mnoge boje, 130 dece rođenih u Hamelnu je zavedeno i izgubljeno na mestu pogubljenja kod brežuljka“. Ovo je najstariji sačuvani opis događaja. Ne zna se na koji tačno brežuljak u blizini grada autor misli.
Kasnije su ljudi tvrdili da je frulaš zapravo bio đavo, a iz jednog izvora saznajemo da je možda neka najezda pacova bila u Hamelnu u godini 1376, pa su ova dva događaja, nestanak dece i najezda, možda naknadno spojeni u jednu priču.
Kao što možete da vidite, bajka sa srećnim krajem nastala iz legende sa nesrećnim krajem ima uporište u nekom misteriznom i možda jezivom istorijskom događaju. Kakav je taj istorijski događaj tačno bio, možda nikada nećemo saznati. Osim ako se nekim čudom posle četiri stoleća ne pojavi ispovest babe đakona Ludviga.
Bilo kako bilo, na slici priloženoj ispod možete da vidite kako građani Hamelna, u svrhu bogaćenja svoje turističke ponude, tome pristupaju 731 godinu kasnije.
(O. Š.)
