Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Kada bismo imali vremeplov i otišli nazad u prošlost, čak i najmanja intervencija bi mogla da dovede do nesagledivih posledica. Zamislite samo šta bi se desilo kada bi intervenisali u nekom bitnom događaju
Karta sveta iz kratke priče “Delenda Est” koja se bavi alternativnim istorijskim tokom u kome je Hanibal pokorio Rim. Foto: Wikimedia Commons/Regnator
Istorija je nežna stabljika i svaki događaj u njoj, ma koliko izgledao nebitan, može se ispostaviti kao ključan.
Kada bi se danas vratili nazad kroz vreme, recimo dva milenijuma unazad, i odlučili da oduzmemo život nekom potpuno nebitnom čoveku, najvećem i najsiromašnijem bedniku koji u tom trenutku postoji, pa se vratili nazad u današnjicu, mogli bismo da zateknemo svet onakvim kakvim smo ga i ostavili.
Sa druge strane, mogli bismo da zateknemo svet dramatično drugačiji, do neprepoznatljivosti, jer nismo računali na mogućnost da je osoba koju smo lišili života zapravo u našem vremenu imala širom sveta rasejano potomstvo koje je u recimo u poslednjih nekoliko vekova odigralo ključnu ulogu u naučnim i tehnološkim dostignućima.
Ako bi likvidacija prosjaka mogla imati takve nezamislive i strašne posledice, šta mislite kakve bi posledice moglo da ima mešanje u ishod nekog krupnog istorijskog događaja na temelju koga mi danas (a da je toga svesna samo učena manjina) živimo?
Upravo se time bavio američki pisac naučne fantastike Pal Anderson u kratkoj priči pod nazivom “Delenda Est”.
U njoj, odmetnički vremeplovci se mešaju u ishod Drugog punskog rata, glasovitog sukoba između Rimske republike i Kartagine, i dovode do prerane smrti Publija Kornelija Scipiona i Scipiona Afrikanca tokom Bitke kod Ticina 218. godine p.n.e. Ovim se stvara potpuno drugačiji tok istorije u kome je Hanibal 210. godine p.n.e. razorio Rim, koji je lišen dve ključne osobe koja se u “pravoj” istoriji donele prevagu i pobedile Hanibala.
To je značilo da evropska civilizacija neće biti utemeljana na grko-rimskoj kulturnoj sintezi, već na keltsko-kartaginskoj. Ova civilizacija je potom otkrila Ameriku i određene izume kao što su parna mašina, mnogo pre nego što se to desilo u našem toku prošlosti, pre svega zato što nije zbilo ništa što bi korespondiralo sa padom Rimskom carstva koji je doneo nekoliko vekova dubokog mraka.
Međutim, sveukupno gledano, tehnološki napredak je bio usporen zato što se do otkrića dolazilo putem ad hok promišljanja; nije, naime, razvijena naučna metodologija u vidu rigoroznog empirijskog testiranja teorija i hipoteza.
U tom i takvom istorijskom toku, dolazimo do sadašnjice i sveta u kome postoji mnogo manje država nego u našoj povesti. Britis je zemlja koja pokriva cela Britanska ostrva, zatim imamo Galiju koja pokriva Francusku i Keltan koji pokriva Iberijskog poluostrvo; ovo su oblasti pod kontrolom Kelta koji su takođe kolonizovali i Severnu Ameriku koja se zove Afalon, i posebna je država, tačnije konfederacija.
Italija se naziva Kimerija i nalazi se pod germanskom dominacijom, ono što mi nazivamo Švajcarskom i Austrijom se zove Helvetija, naša Nemačka je Nairon Teutonah, a Skandivanija je podeljena na države Gotland i Svea.
Na Balkanu se nalazi konfederacija manjih hunskih država. Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Albanija, Slovenija, Bugarska, Grčka… ništa od toga ne postoji, sve je pod Hunima. Država po imenu Litorn, koju je stvorio narod koji mi nazivamo Litvancima, obuhvata čitavu Istočnu Evropu.
Bliski istok je podeljen na Partiju i Arabiju, Indija je podeljena između Pandžaba (koji takođe vlada i našim Pakistanom i Avganistanom) i Monarhije Hinduradža, koja takođe vlada i Indonezijom, Malezijom i Australijom (ovo je jedna od dve najveće svetske sile). Ostatak Azije drži Carstva Hana, odnosno Kina. Afrika je podeljena na severni deo na kome se nalazi Kartalagan, imperija koja je naslednica Kartagine, i na jug na kome postoje razne afričke države.
Najveći deo Južne Amerike obuhvata Huj Braseal, teokratija u kojoj se obožava Sunce (ovo je druga od dve najveće svetske sile), a na samom jugu ovog kontinenta postoje manje indijanske države.
Tehnologija je otprilike na nivou 19. veka, a transport se oslanja na parne mašine, mada u svrhu ratovanja se koriste i jednostavni dvokrilni avioni. Hrišćanstvo, judaizam i islam ne postoje u ovom politeističkom svetu. Postoji međutim veća jednakost polova, kao i ropstvo, koje je preživelo, ali nije povezano ni sa jednom posebnom ljudskom rasom.
Kome bi se ovaj svet dopao? Sreća pa su Rimljani pobedili Hanibala.
Pogledajte snimke:
(Telegraf.rs)
