Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U ponedeljak je počela Strasna nedelja Velikog časnog posta, a traje do nedelje kada je Vaskrs. Svi dani u ovoj sedmici su posebni, a danas je Strasni ili zavaliti utorak.
U jugoistočnoj Srbiji ova nedelja nosi i naziv „zavalita“, Na Veliki utorak se od davnina strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Zato danas ne bi valjalo jesti češće od jednom, ukoliko poštujete tradiciju i običaje.
Ukoliko jedete, neka taj obrok bude što oskudniji i prostiji.
Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola.
Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Veliki utorak je utorak Strasne sedmice; svojom službom posvećenom jevanđelskom kazivanju ο deset devojaka, Crkva uči Hrišćane da budu uvek spremni, poput pet mudrih devojaka da Hrista, nebeskog Ženika, dočekaju i sretnu, ne samo celomudrenošću, već i dobrim delima (jelejem, koji se spominje u odeljku koji se čita tog dana na Pređeosvećenoj Liturgiji), jer za spasenje nije dovoljna samo devstvenost, već i dela hrišćanskog milosrđa.
Pored ove priče, čitaju se još i druge dve: ο talantima i ο Strašnom Sudu. Pesme za službu ovoga dana napisali su Roman Slatkopevac, Kosma Majumski i Sv. Andrej Kritski.
Glavna osobenost časova ovog dana, kao i pretodnog i narednog, je u tome što se na njima pročita čitavo Četverojevanđelje, i to tako što se Jevanđelje po Mateju pročita iz dva puta, Jevanđelje po Marku takođe iz dva puta, Jevanđelje po Luki iz tri puta i Jevanđelje po Jovanu iz dva puta, ali samo do početka opisa stradanja Isusa Hrista, tj. do reči: „Sada se proslavi Sin Čovečiji…“ Na taj način tokom ova tri dana (ponedeljak, utorak, sreda) na svakome od tri časa – trećem, petom i devetom, biva po jedno čitanje, što je ukupno devet čitanja.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Rade se samo najnužniji poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.
Gospod naš Isus Hristos govorio je ovakve priče svojim učenicima dok je ulazio u Jerusalim, pred svoje stradanje. Ima i takvih priča koje je On upućivao Judejcima. A pričom o deset devojaka Gospod podstiče na milostinju, i ujedno poučava sve ljude da spremno dočekaju kraj. Ranije je On mnogo govorio učenicima o devstvenosti i o uškopljenicima.
Devstvenost zaslužuje veliko uvažavanje, jer je uistinu velika, ali da neko, čuvajući jedino tu vrlinu, ne bi zanemarivao i druge, pre svih milostinju, kojom svetle svetiljke devstvenosti, sveto Jevanđelje kazuje ovu priču. Pet devojaka naziva ono mudrim zato što su devstvenosti pridodale obilno i skupoceno ulje milostinje, a pet ostalih naziva ludim zato što nisu imale odgovarajuću milostinju, iako je i njih takođe odlikovala devstvenost.
One su lude upravo zato što su ispunivši veće prenebregle manje, i stoga se ni po čemu ne razlikuju od bludnica: bludnice je pobedilo telo, a njih – imetak. Kad je prolazila noć ovog života, sve te devojke zadremaše i pospaše, tj. umreše, jer se ovde pod snom podrazumeva smrt.
A usred njihovog sna, u ponoći, stade vika, otvoriše se vrata, i one što su se snabdele obiljem ulja uđoše sa ženikom, a lude, koje nisu uzele dovoljno ulja, počeše da ga traže kad se probudiše. Iako su htele, mudre nisu mogle da daju (ludima od svog ulja) jer beše vreme za samo ulaženje (tj. u bračne odaje), i zato im odgovoriše: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima, tj. siromašnima, i kupite. Ali to nije izvodljivo, jer, zbog smrti, više nije moguće.
To nesumnjivo pokazuje i Avram: u priči o bogatašu i ubogom Lazaru on govori: Oni koji bi htjeli odovud k vama prijeći, ne mogu (Lk 16,26). I pored svega, lude devojke, koje su došle bez svetlosti, vapiju i udaraju u vrata: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. Ali sam Gospod izgovara onaj strašni odgovor: Odlazite, kažem vam, ne poznajem vas. Kako ćete videti ženika kad nemate vino milostinje?
Bogonosni oci su, dakle, stavili ovde priču o deset devojaka da bi nas naučili da uvek budemo budni i spremni da istinitog Ženika dočekamo s dobrim delima i prvenstveno s milostinjom, jer ne znamo dan i čas kraja, baš kao što nas Josif svojim primerom uči da zadobijamo celomudrenost, a smokva da uvek donosimo duhovni plod.
Koji ispuni jedno, čak veće, a drugo, naročito milostinju, zanemari, taj neće ući sa Hristom u večni počinak, nego će se posramljen vratiti nazad, jer ničeg nema žalosnijeg i sramnijeg od devstvenosti koju je pobedila strast prema bogatstvu.
