Foto: Wikimedia/Peter Paul Rubens, Flickr/ccharmon, trpezaketering.rs, Profimedia
Petrovdanski post se smatra „blažim“ postom, jer je nekim danima dozvoljeno jesti ribu
Danas počinje post koji se naziva Petrovski ili Petrovdanski, zato što se završava dan pre Petrovdana, 12. jula.
Početak mu je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a završetak nepokretan i ustanovljen je na osnovu uspomene na apostole koji su posle silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili.
Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Petrovski post najkraće može da traje jednu nedelju i jedan dan, a najduže šest nedelja.
Ove godine, pak, traje dve nedelje.
Subotom i nedeljom posti se na ribi, utorkom i četvrtkom na ulju, a ponedeljkom, sredom i petkom na vodi. Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulju i jedemo jedanput dnevno.
Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba.
Ove godine Ivandan pada na četvrtak i tad je dozvoljeno jesti ribu.
Oni koji poste, od danas ne bi trebalo da jedu: meso, beli mrs (jaja, pavlaku, sir, kajmak), čokoladu i sve što spada u mrsnu hranu.
Petrovski post uveden je u prvim vremenima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog, prvo u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu, istim povodom.
Na Istoku je od tada uobičajeno da se pre njega posti, dok na Zapadu ta praksa nije uvedena.
(Telegraf.rs)