Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Džeremi Ingland, fizičar Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) tvrdi da život nije toliko misteriozan kao što se čini, uprkos tome što je nastao iz nežive materije.
U novom naučnom radu, on objašnjava kako jednostavni fizički zakoni čine složeni život verovatnijim.
Drugim rečima, veće iznenađenje bi bilo da nema života u svemiru, nego da postoji planeta puna života kakva je Zemlja.
Šta je zajedničko za sve materije? Sve apsorbuju i emituju energiju. Dok kamen apsorbuje malu količinu energije, pre nego što ostatak rasprši nazad u svemir, život upija više energije i otpušta manje.
To ga čini boljim za redistribuciju energije i proces konvertovanja i trošenja energije je jednostavno fundamentalna karakteristika svemira.
Prema Inglandu, drugi zakon termodinamike životu daje značenje.
Zamislite šolju vruće kafe koja se nalazi na sobnoj temperaturi. U jednom trenutku će i šoljica kafe poprimiti sobnu temperaturu i tako će i ostati – njena energija se rasula.
Sada zamislite molekule toplog praiskonskog okeana. Ingland tvrdi da se materija polako, ali neizbežno reorganizovala u oblike koji bolje koriste toplu energiju okeana.
Snaga Inglandove teorije je u tome da ona daje uvid u fizičke osnove Darvinove teorije evolucije i pomaže u objašnjavanju nekih evolucionih tendencija koje sama evolucija ne može objasniti.
Prilagođavanje koje nije od očigledne koristi vrstama, mogu se objasniti ovom teorijom.
“Razlog zbog kog organizam pokazuje karakteristike X više nego Y,ne moraju biti zbog toga što je X u boljoj formi od Y, nego zato što fizička ograničenja čine razvoj jednostavnijimza X, nego za Y”, kaže on.
(Dnevnik.hr)
