Ispovest žena lečenih od alkoholozima..

Fajtalica za veš bila je tajni štek Slavice P.(59). U njoj je krila rakiju koju je nekontrolisano tamanila. Ljiljana B. (53) je vinjak često ostavljala u komšijskim olucima da bi ga krišom pila dok šeta psa. Zaga K. (55) je poslednji put popila litar žestokog pića, dok je pakovala stvari za odlazak na lečenje od alkoholizma.

Foto: SHUTTERSTOCK

Naše sagovornice danas vode normalne živote, ne piju već godinama, a za portal „Žena“ govore o problemu s alkoholom, koji je sve više prisutan među ženama.Granica kada mladi počinju da piju se spustila na 13 godina. Kod njih se lakše stvara zavisnost. Najmlađa pacijentkinja koja je potražila pomoć u dnevnoj bolnici u Gornjačkoj je imala 19, a najstarija 72 godina

Nije strašno ako padnete, neoprostivo je ako ne ustanete. To je jedna od poruka koja je zalepljena na ulazu u trošnu zgradu Savetovališta za alkoholizam u Gornjačkoj 34, koje radi u okviru Zavoda za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu. Na toj adresi bi vam ispričali mnoge potresne životne priče jer na njihov prag dolaze žene koje se godinama ne trezne, očajna i zbunjena deca rešena da pomognu svojim majkama, slomljeni muževi…

To je mesto gde često zatraže pomoć nesrećne i rasturene porodice koje su preživele poniženja, uvrede, glad – zbog nemogućnosti nekog od njihovih najbližih da se izbori sa alkoholom.

U ovo Savetovalište za alkoholizam niko ne dolazi svojom voljom ili zbog toga što misli da mu treba pomoć. Žene dolaze jer su ucenjene da ostave alkohol, a sve polaznice rehabilitacione grupe koju vodi dr Tatjana Đurić i terapeut Ljiljana Jovančić, kažu da nisu prestale da piju, sada bi bile pokojne.

ALKOHOLOM SAM PRALA GRIŽU SAVETI

Ljiljana B. (53) je tiha sredovečna žena. Radila je kao trgovac, a sada kao tetkica u školi. Njen put do otrežnjenja bio je težak. Pila je 15 godina, a poslednjih 10 se jedva seća. I danas se pita kako je pre nekoliko godina ujutru osvanula sa polomljenim rebrima.

Uspela je zahvaljujući deci, a posebno sinu koji je pre tri godine odveo na lečenje.
− Jednog dana sam se onesvestila od pića. Ležala sam kod ulaznih vrata u stan. Ne znam šta se desilo, mada to nije bio prvi put.

Imala sam i ranije prekide filma. Ali, tada je moje dete čulo da govorim: „Sklonite me samo da me sin ne vidi ovakvu“ − priča.
To je bilo presudno. Odnosno, tada su deca shvatila da moraju da otrezne majku.

Ljiljana se udala sa 16 godina. Dobila je dvoje dece. Verovala je i želela ljubav svog muža. On je već posle osam godina zajedničkog života počeo da odlazi u Australiju da radi. Odsustvovao je prvo po nekoliko meseci, a potom godinama. Ti trenuci za nju su bili veoma teški. Želela je ljubav, toplinu… Kaže da nije bila svetica, a alkohol je bio idealan saveznik da spere grižu savesti.

− Razvela sam se i formalo, nedavno, ali znam da će se on vratiti uskoro zauvek. Uvek kada ga čujem, meni je teško. Ali, ja ga sada ne želim u svom životu. Posle toliko vremena sam srećna. Imam nekog ko mi je izuzetno drag. Sin će se uskoro oženiti, ćerka je već udata.

Život sada ide svojim tokom – priča Ljiljana, zadovoljna što je pobedila sebe i što je pronašla novi smisao. Upoznaje nove prijatelje, sa starima se ne druži. Oni koji su joj ranije pravili društvo, kada su čuli da će slavu slaviti bez alkohola – nisu se pojavili na svečanosti.

SKRIVALI SU LOZU OD MENE

Živopisna i razdragana penzionerka Slavica P. (59) možda nikada ne bi prestala da se opija da nije doživela saobraćajnu nesreću. U jednom svom pijanstvu, prelazila je ulicu, auto je naišao i ona je, da je ne bi zgazio, skočila na haubu. Povredila je ruku, ramenu čašicu. Imala je komplikovanu operaciju, lekari nisu mogli u potpunosti da saniraju „kvar“. Krenuli su zdravstveni problemi, muž i deca su već uveliko primetili da joj se doza loze drastično povećava i stisnuli su je. Oni su kao porodica preživeli. A i Slavica.

Lečenje

Lečenje počinje dolaskom u Savetovalište. Telefon je 2647 – 531. Doktori odlučuju da li je potrebno kliničko lečenje(4-6 nedelja) ili dolazak u dnevnu bolnicu. Slede sedmodnevna detoksikacija, dva meseca dnevne grupne i individualne psihoterapije, uključuju se i blokatori. U završnoj fazi(oko dve godine) predviđene su nedeljne grupne seanse.

− Ja ranije uopšte nisam pila. Niti iko u mojoj porodici. Bavila sam se sportom, bila sam taj tip. Ali, naišle su devedesete. Nisam se snašla. U naše živote je stigla familija iz ratnog područja. Tu je nastao haos. Nije se znalo ko gde spava, ko se kada kupa, ko šta kuva. Ja sam se nekako osetila suvišno u sopstvenom životu. Do 1994. sam već bila bez posla, radila sam na pijaci. Prodavala sam pečurke – priča Slavica koja je kroz rad bežala od stvarnosti. A onda je došao i alkohol.

− Pila sam od 6 ujutru. I to isključivo lozu. Bila mi je dostupna, imali smo puno rakije u kući. Kada se ta moja strast pokazala kao problem, onda su svi počeli da je kriju od mene, a ja od svih, od same sebe. Ali, ništa nije moglo da me spreči da pijem. Društvo sam uvek imala. Uz sve to sam obavljala i redovne porodične obaveze. Deca nikad nisu bila bez skuvanog obroka. Stalno sam radila po kući. To nije bilo sporno.

Ali, snagu joj je crpeo alkohol bez koga sve više nije mogla da živi. Danas, osim što ne pije, takođe ni ne puši. Odrekla se svih poroka.

DALA SAM OTKAZ, OD SRAMOTE

Zaga K. (55) je već četiri godine trezna. A do tada je život bez „žestine“ za nju bio nezamisliv.
Alkohol joj se nekako, prikrao. Pila je i kao srednjoškolka, onako kako to rade klinci u društvu, na svetkovinama… Imala je životne probleme, kao i svi, bila je jedinica, ali ne razmažena, kaže. Majka joj se razbolela, otac je bio star, deca mala.

− Radila sam u PKB kao rukovodilac jednog sektora. Posle posla dođem kući i, kako kročim u stan, počnem da radim. Perem sudove, a krišom pijem u kuhinji. Toliko sam snage potrošila na to skrivanje, bežanje, foliranje da je sve u redu… Radim kao ludak da to sve spolja deluje u redu, a u stvari se raspadam. Na poslu sam imala super društvo za svoj porok, pila sam nekada i više od svojih kolega. Još sam, tako pijana, vozila neke od njih posle kući. Zamislite vi to! − seća se.

Onda su krenuli problemi na poslu, kaže da su je neki koristili, zdravlje joj se narušilo, umrli su joj roditelji, i majka i otac za godinu dana. Pila je sve više i žešće. Svađala se sa mužem, ubeđivala se sa decom, obećavala da će prestati, mada ona uopšte nije videla svoj problem. Od sramote je, na kraju, dala otkaz.

Tako je u jednoj svađi skresala mužu da ona ni ne zna gde bi išla da se leči. On je spremno rekao: „U Drajzerovu“. Dao joj je flašu rakije, da se ubije, ako neće da se leči.

Videvši da je ozbiljan, pakovala se i pila. Poslali su je u bolnicu gde je provela mesec i po dana. Bila je očajna.
−Posle noći na infuziji, kada sam otišla na terapiju, videla sam da meni tamo nije mesto. Ja nisam bila kao druge žene. Ali, to sam tada mislila. Prošla sam kroz taj pakao. Izlečila sam se zahvaljujući porodici. To je retkost u današnje vreme, da muž pruži toliku podršku. Ponosna sam na svoju porodicu i sebe.

Brojevi

7 ili više pića nedeljno spada u rizično ponašanje
od 10 do 15 odsto konzumenata alkohola su alkoholičari

25 odsto đaka redovno pije
od 16 do 35 odsto žena pije u trudnoći

Ženski i muški alkoholizam

Žene više vole da piju same, a muškarci vole da piju u društvu. I jedni i drugi piju sve, najčešće žestoka pića. Žene često kombinuju alkohol sa bensedinima.
− Ženski organizam lakše propada od pića. Ako muškarac pije 15 godina, njegovo zdravlje može biti očuvanije od žene koja pije pet godina.

Kod žena se veoma brzo vide posledice ove bolesti zavisnosti – objašnjava dr Tatjana Đurić, psihijatar i rehabilitacioni terapeut u lečenju ženskog alkoholizma.
Pre deset godina na šest muškaraca bila je jedna žena alkoholičar, a sada je taj odnos promenjen u 3:1.

Trend

Među ženama koje piju ima domaćica, medicinskih sestara, studentkinja, penzionerki…. najrazličitih profila, nasleđa, sudbina a zajednička im je sklonost prema alkoholu. Takođe, nije moguće pouzdano reći koje osobe su sklone čašici, ali su to najčešće one koje su usamljene, posebno osetljive na neke društvene pojave. Zanimljivo je i da među alkoholičarkama sve više ima žena koje su na odgovornim društvenim funkcijama.

One pod pritiskom obaveza, očekivanja da pomire tradicionalne i nove uloge, da budu i majke, domaćice, ali i moderne poslovne žene – najčešće spas traže u piću.