Home / ZANIMLJIVOSTI / Ispovest žene koju su odgajili majmuni u džungli..

Ispovest žene koju su odgajili majmuni u džungli..

Marina Čepmen, domaćica iz Jokršira i kuvarica po obrazovanju, u detinjstvu je oteta u Kolumbiji. Otmičari su je ostavili u džungli, gde je nekoliko godina živela sa kolonijom majmuna kapucina. O svojim doživljajima iz tog perioda napisala je knjigu “Devojčica bez imena”, a u planu je i snimanje filma.

500-3

– Koliko dugo sam živela među visokim drvećem, zajedno sa svojom majmunskom porodicom? Teško je bilo reći. U trenutku kada sam oteta i napuštena iščekivala sam svoj peti rođendan, i verovatno sam isto toliko godina provela u svom novom životu. Mislila sam da će tako ostati zauvek- piše Marina Čepmen.

Sve se promenilo kada su se pojavili lovci u zelenim odelima, sa mačetama, torbama, puškama i mrežama. Krčili su sebi put kroz šumu.
– Posmatrajući ih, shvatila sam da su mreže služile da bi ta stvorenja uhvatila i ukrala šta god im padne na pamet”, navodi se u knjizi.

Prvo su uhvatili leptira, zatim prelepog papagaja. Vezali su mu noge, a on je počeo da maše krilima u panici, njegovo elegantno perje je padalo na zemlju. Da li ću ja biti njihov sledeći plen?- pitala se devojčica koja se od toga dana navikla na zvuk mačete koja fijuče kroz gustiš.

Lovci su ponekad dolazili danju, a ponekad noću. Najgore od svega je što su ponekad hvatali majmune, koji su postali Marinina nova porodica. Uglavnom bi se namerili na mlade, jer su znali da će oni, zadubljeni u igru, prekasno reagovati.

Jednoga dana, tokom uobičajene potrage za hranom, devojčica je opet čula zvuk mačete.
– Primetila sam nešto neuobičajeno. Jedan od dva lovca izgledao je drugačije, shvatila sam da je u pitanju žena. Obuzelo me je čudno osećanje. Iako je bila obučena kao lovac, lice joj je delovalo ljubazno, saosećajno i nežno- piše Marina.

Devojčica je osetila potrebu da im se prikaže.
– Stajala sam iza drveta, sa spuštenim pogledom, a zatim izašla tako da me dobro vide. Kada sam podigla pogled, u njihovom sam videla nevericu.

Moja kosa, gusta i zamršena, padala je preko zadnjice i prekrivala je veći deo mog lica i tela. Bila sam crna od prljavštine, nisam se godinama kupala – a nisam više ni hodala na dve noge- piše Marina Čepmen.

Devojčica je osetila potrebu da dodirne ženu. Podigla je ruku da bi dodirnula njenu ruku. Posle rasprave sa muškarcem, postignuta je neka vrsta dogovora.
– Ne osvrćući se da vidim svoju majmunsku porodicu, koja me je budno posmatrala, pratila sam ženu u njen svet, daleko od mog doma. Moj život u džungli bio je okončan- piše Marina Čepmen.

Stigli su da ulaza u jednu zgradu, u koju devojčica nije htela da uđe. Lovci su je čvrsto stezali za zglobove, uprkos njenim pokušajima da ih ujede. Kada su otvorili vrata, prišla im je stara žena umornog izgleda, sa zlim zelenim očima i naboranim licem.

– Kasnije sam otkrila da se žena zvala Ana Karmen i da je vlasnica bordela u Kukuti, na severoistoku Kolumbije- piše Marina Čepmen.
Tada je došlo do trampe.

– U zamenu za mene, debela žena je lovcima dala papagaja i mrtvo lišće. (Kasnije je shvatila da je to bio novac).
Ana Karmen joj je govorila šta treba da radi. Morala je da pere podove, a varjača zadenuta za pojas Ane Karmen koja je nekada delovala toliko strašno, ubrzo je postala jedna od najblažih kazni.

– Ne dozvoli da te ijedan muškarac dotakne- rekla joj je jednom prilikom jedna od malobrojnih žena koje su bile ljubazne prema njoj.
Govorila joj je i:

– Ana Karmen te obučava da budeš meso zlim muškarcima. Nemoj da joj veruješ. Beži odavde. Da li me razumeš?” Devojčica nije razumela svaku reč, ali je shvatila da je to upozorenje.

Marina Čepmen opisuje trenutak kada ju je vlasnica bordela prvi put ponudila mušteriji, koji je tražio „najmlađu devojku“.
– Smrzla sam se. Bila sam to ja. Biću njegovo meso i pretvoriće me u kobasice – pomislila je.
Dala se u beg. Trčala je brže nego ikada.

– Provela sam noć ispod starog drveta manga u centru Kukute, okružena drugom decom. Bila sam sama kod Ane Karmen. Bila sam sama dok sam bežala od nje. Sada više nisam bila toliko sama- piše Marina Čepmen.

Bio je to početak njenog novog života. Još nije znala da će postati dete ulica Kolumbije.

Check Also

REGULISAO SAOBRAĆAJ NA RASKRSNICI, A ONDA GA JE UDARILO NEŠTO STRAŠNIJE OD AUTOMOBILA (VIDEO)

Nije lako biti saobraćajac u Indiji. Snimak koji kruži društvenim mrežama je dokaz za to. Saobraćajac je …