O isterivačima đavola koji žive i rade na ovdašnjim prostorima gotovo se uopšte ne govori, naročito u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Evo i zašto…
Egzorcizam kao tema bio je aktuelan još u apostolskim vremenima, baš kao što je i danas, u drugoj deceniji XXI veka.
I zaista, prema hrišćanskom verovanju, najstrašnije što neko ljudsko biće može da zadesi je da ga okupira satana. U oba biblijska zaveta govori se o demonima koji ljudska bića teraju na činjenje zlih dela.
Isus Hrist lečio je ljude tako što je iz njih izgonio demone. Njegov egzorcistički učinak bio je stoprocentan.
U klasičnom egzorcističkom obredu sveštenik prvo podiže ruke na opsednutog izgovarajući molitve, a zatim držeći u rukama raspeće priziva Gospoda.
Pri tome se trudi da ne podlegne demonskim iskušenjima, već na sve moguće načine pokušava da iz posednute osobe istera nečastivog.
Obredi propisani u „Ritualu Romanum“ za osetljive osobe mogu predstavljati priličan šok, od koga se do kraja života ne mogu oporaviti. Zato današnjim egzorcističkim obredima po pravilu prisustvuju psihijatri i psiholozi, to jest svi koji najiskrenije žele da opsednuti posle pomenutog čina nastave s normalnim životom.
SRPSKI LOVCI NA DEMONE
Sve doskora jedini zvanični egzorcista u Srbiji bio je sveštenik Ivan Vinkov, koji je do 2012. godine službovao u Župi Svetog Petra u Beogradu.
Ovaj duhovnik pisac je knjige „Opsjednutost i egzorcizam“ (izd.: „Pokret krunice za obraćenje i mir“, Zagreb, 2004), u kojoj govori o svojim egzorcističkim iskustvima.
U razgovoru za Newsweek, rekao nam je kako je tokom službovanja u Srbiji vršio godišnje oko 100 egzorcističkih obreda: „Žene su češće žrtve demona, jer su radoznalije od muškaraca i obožavaju da zavire u budućnost. One se više i češće obraćaju brojnim magovima i vračarama…“
(Agencije)