Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Freske u pojedinim srpskim manastirima, u najboljem slučaju, mogu da se opišu kao čudne.
U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…Na prostorima današnje Srbije živi se već desetinama vekova. Zbog toga mnoge tajne još čekaju da budu otkrivene i objašnjene.
Neke od ovih misterija kriju i mnogobrojni manastiri rasuti širom naše zemlje. Ovo su samo neke od njih…
Krilata Bogorodica i „psoglavi“ svetac
Manastir Svete Bogorodice, u narodu je poznat i kao Sukovo. Nalazi se ispod brega Carev kamen, nedaleko od Pirota.
Tajne i legende o njegovom nastanku sežu još u doba Rimljana kada je ovo, navodno, bilo sveto mesto. Ovaj, sadašnji manastir krije i dve izuzetno zanimljive freske, jedinstvene u hrišćanskom svetu.
Zvuči neverovatno, ali u Sukovu se nalazi freska sveca koji je prikazan sa životinjskom glavom! U pitanju je Sveti Hristofor, a o tome odakle mu, kako neki misle magareća glava, postoje razne legende.
Jedna od njih kaže da je on poticao iz plemena ljudoždera, takozvanih „psoglavih“. U jednom ratnom pohodu, rimska vojska je naišla na ove neobične ljude, uhvatila jednog mladića i poslala ga u Rim.
Tamo se mladić upoznao sa hrišćanstvom i pri krštenju dobio novo ime – Hristofor. Svojim životom i mučeničkom smrću zaslužio je status sveca. Činjenica da je jednom u svom životu bio ljudožder verovatno je zaslužna za to što je u Sukovu prokazan sa životinjskom glavom.
U istom manastiru krije se još jedna misterija – Sukovo je dom Bogorodice sa krilima!
Pravila o tome ko u hrišćanskoj ikonografiji može da se prikaže sa krilima su veoma striktna – to su samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista. Zbog toga je veoma čudnovato što u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica.
Iznad freske, međutim, postoji bledi natpis koji ovu misteriju možda malo rasvetljava. Piše: „Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri“.
Ovo nije jedini manastir u pirotskom kraju koji krije misterije.
Ćelavi Isus
Crkva Svetog Petra i Pavla, pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, poznata je i kao pećinska crkva. U njoj se nalazi freska ćelavog Isusa, jedinstvena u pravoslavnom freskoslikarstvu!
Nema preciznih podataka kako je ova neobična freska nastala, ali se pretpostavlja da je to bilo u vreme kneza Lazara i da su je naslikali isposnici iz Sinaja koji su boravili u pećini.
U to doba, isposnice kao hramovi nisu bile podložne crkvenim kanonima o tome kako se predstavlja koji svetac, pa se veruje da su Isusa iz pećinske crkve naslikali sami isposnici i da ona zbog toga nije bila podložna izmenama i cenzuri.
Ipak, zašto su gosti iz Sinaja Isusa predstavili baš ćelavog, misterija je.
Vanzemaljci iz Visokih Dečana
Visoki Dečani na jugu Kosova su zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. a freske oko 1350. godine. Manastir se nalazi na spisku UNESKO-ve Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“.
U obrazloženju koje je UNESKO dao 2004. godine navodi se da su freske manastira Visoki Dečani jedno od najvrednijih primera tzv. „renesanse Paleologa“ u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.
Ipak, upravo jedna od ovih fresaka decenijama je predmet debata i sporenja između onih koji misle da su je upravo ona konačni dokaz da su vanzemaljci već posetili ove prostore i onih koji tvrde da je reč „samo“ o umetničkoj slobodi.
Naime, tu se nalazi čuvena freska Isusovog raspeća sa dva „neidentikikovana objekta“ u levom i desnom uglu. Reč je o dva neobična predmeta u obliku suza sa zracima u kojima se nalaze osobe. Zraci stvaraju utisak kretanja, pa oni koji veruju u NLO tvrde da je reč o vanzemaljskim letelicama.
Ono što je još mističnije je činjenica da su bića u „letelicama” prikazana u veoma neobičnim oblicima potpuno atipičnim za slikarstvo XIV veka.
Pogledajte video:
(Izvor: vestinet.rs)
