Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Foto-montaža: Profimedia/Corbis, Wikimedia/Pieter0024
– Kobasičasti crv od preko pola metra, debeo kao čovečija ruka, podseća na crevo kod stoke. Ima kratak rep, kao da je odsečen. Teško je reći šta je glava, a šta je rep jer nema vidljive oči, nozdrve niti usta – objašnjava češki istraživač Ivan Makerle
Mongolski crv smrti poznat je nomadima u Mongoliji koji veruju da naseljava jug pustinje Gobi. Priča se da je crven, ponekad sa flekama ili mrljama, a nekad ima i bodljikave izrasline na oba kraja. Debeo je i dugačak između 60 cm i 150 cm.
– Niko od njih nije video stvorenje, ali svi snažno veruju u njegovo postojanje i opisali su ga veoma detaljno – objašnjava Roj Čepmen.
Ova neverovatna zver se prvi put spominje u knjizi profesora Roja Čepmena 1926. godine po imenu “Na tragu drevnom čoveku”, iako američki paleontolog nije u potpunosti ubeđen u priče o čudovištu koje spominju mongolski zvaničnici.
– Kobasičasti crv od preko pola metra, debeo kao čovečja ruka, podseća na crevo kod stoke. Ima kratak rep, kao da je odsečen. Teško je reći šta je glava, a šta je rep jer nema vidljive oči, nozdrve niti usta – objašnjava češki istraživač Ivan Makerle.
Takođe, navodi se da je tamnocrvene boje poput krvi ili salame. Čudno se pomera. Živi u usamljenim peščanim dinama i toplim dolinama pustinje Gobi sa sukulentima pod zemljom.
Može se uočiti samo tokom najtoplijih meseci u godini, junu i julu jer se kasnije zakopa u pesak i spava. Izađe na zemlju uglavnom posle kiše, kada je zemlja vlažna. Opasan je jer može ubiti ljude i životinje sa razdaljine od nekoliko metara.
Stvorenje navodno prska supstancu poput kiseline koja odmah dovodi do smrti. Takođe, crv može da ubije sa dobre razdaljine nekom vrstom električnog naboja. Čak i premijer Mongolije tvrdi da je video ovo stvorenje. Navodi se da stvorenje hibernira tokom skoro cele godine, osim juna i jula kada postaje aktivno.
Veruje se da dodirivanje bilo kojeg dela crva donosi trenutnu smrt, a njegov otrov navodno izaziva rđanje metala. Lokalne legende pominju i sklonosti ka žutoj boji i lokalnim parazitskim biljkama kao što je Gojo.
(Telegraf.rs)
