O najjezivijem liku koji je ikad hodao ulicama Beograda pričaju se priče već decenijama unazad. Razlog tome je što, na svu sreću, niko nije uspeo da nadmaši krvoločnog Miodraga Stoleta Trifunovića, takozvanog srpskog Džeka Trboseka!
Njegova užasna životna priča, ravna najcrnjim horor romanima, smeštena je u sredinu prošlog veka, tačnije u 1948. godinu. Stole je najveći, a verovatno i jedini pravi, serijski ubica u Srbiji. Nadimak Džek Trbosek dobio je zbog svoje fascinacije pomenutim likom. Rođen je u Merošini pored Niša, a kasnije je sa majkom živeo u Beogradu.
Idemo redom.
Iste godine, 1948. na snagu je stupila rezolucija Informbiroa kao protivteža zapadnom, demokratskom svetu, u Srbiji se pojavio lik baš kao sa ulica zapadnog sveta. Miodrag Stole Trifunović. Veruje se da je ubio više od šezdeset ljudi, žena i muškaraca.
Ipak, njegov najveći fetiš bile su žene. Bio je inteligentan i prepreden. Policiji je zadao muke kao niko do tada.
Njegov bolestan mozak počeo je da se razvija na mračnu stranu još od malih nogu. Za to je najverovatnije zaslužan njegov otac koji je bio težak alkoholičar i kockar. Mučio je svoju ženu na veoma jeziv način. Dovodio je prostitke u kuću, a dok je opštio sa njima terao je svoju rođenu ženu da im peva dok kleči pored kreveta. Sve to je maleni Miodrag posmatrao i upijao… Od tada je počeo da mrzi ženski rod!
Već tada ga je mrak uzeo pod svoje i dok je posmatrao sve to što se dešavalo, Stole je razmišljao o načinima na koje bi mogao da ubija žene. želeo je da se sveti za sav užas koji je njegova majka pretrpela.
U detinjstvu je često sanjao kako se krišom prikrada nekoj od ovih prostitutki i prvo je hvata za vrat, potom davi, i na kraju siluje.
SADISTIČKA SILOVANJA
Prvo seksualno nasilje izvrašio je kada je imao samo 15 godina. Silovao je devojčicu koja je imala 12 godina. Majka ga je tada pokupila i odvela u Beograd. Upisao je srednju Građevinsku školu, a u tom periodu je svoje nagone zadovoljavao tako što je pipao žene po prevozu. Ipak, to nije moglo da zadovolji njegovu bolesnu psihu, pa je vremenom krenuo u konkretna dela.
Vrlo brzo je postao strah i trepet za parove. Imao je gvozdenu šipku kod sebe, a njom je onesvešćivao muškarce po parkovima, a za to vreme silovao njihove devojke. Kada je završio srednju školu, dobio je poziv za odsluženje vojnog roka u Nišu, a za to vreme skupio je sve moguće podatke o Džeku Trboseku. Takođe je obožavao Onore De Balzaka, a omiljena knjiga mu je bila “Golišave priče”. Želja mu je bila da nadmaši svog idola.
I uspeo je.
Jedne noći je upao u stan Milivoja Popovića od kojeg je ukrao bradu, brkove i periku. Maskirao se i tako je uspevao da prevari policiju.
PRVO UBISTVO
Prvo ubistvo počinio je 31. januara 1948. godine u 21 čas. Nesrećnu ženu je ubio u tada nedovršenim paviljonima u Cvijićevoj ulici. Žrtva je imala 33 godine. Prvo je bila silovana, a potom iskasapljena. Po njenim zgrčenim rukama jasno je bilo da je došlo do teške borbe između nje i Stoleta. Kasnijom istragom ispostavilo se da se radi o majci dvoje maloletne dece.
Drugu žrtvu napao je 20 dana kasnije. U pitanju je bila Slavica Trifunović koja je imala samo 22 godine. Nju je masakrirao, iseckao na delove, a njene ostatke bacio u Savu u dve vreće. Nesrećnu devojku pronašao je ribolovac. I ona je bila prvo silovana. Takođe je ubio i rođenu sestru svoje žene.
ZVEZDARSKA ŠUMA I POEZIJA
Omiljeno mesto za ubistva mu je bila Zvezdarska šuma. Jedna od njegovih žrtava imala je 16 godina. Bila je plava i lepa. Njeno telo pronađeno je u pomenutoj šumi. Od tada, uglavnom je harao po tom reonu. Žrtve su se ređale i ređale, a jedna je čak uspela da mu pobegne. Ta devojka je otkrila da joj je Stole recitovao poeziju o kojoj je govorio da je neshvaćena. Devojkama i ženama prilazio je s tužnom pričom o bolesnoj ženi koja je kod kuće ostala sama.
KOBNA GREŠKA
U ruke Ozne upao je kada je počeo da ubija muškarce. Krenuo je od svojih kolega muškaraca sa kojima je išao u pljačke. A da, ako smo zaboravili da spomenemo, Stole je bio i lopov. Najveću grešku napravio je kada je podmetnuo požar u bifeu „Zlatno burence” koji se nalazio na Zvezdari. On je od prijatelja s kojima je krao, a potom preprodavao robu čuo da je šef ovog ugostiteljskog objekta prijavio policiji ukradenu robu koju je čuvao u skladištu. Trifunović je odlučio da ga zbog toga zapali, ali je tom prilikom zaboravio da ukloni otiske pristiju s kante sa benzinom. Tada ga je uhvatila OZNA.
DUŠEVNA BOLNICA
Registrovano je 14 njegovih sigurnih žrtava, ali se navodi da ih je bilo 60. Zapravo, sam je izjavio da ih je bilo toliko. Ubijao je u Nišu, u duševnoj bolnici u Topionici u koju je bio smešten, potom u Beogradu. U bolnici je ubijao tako što je pažljivo čekao da utonu u san. Ubijao ih je da bi prisvajao njihova sledovanja cigareta i hrane, koja je delio sa sadistički nastrojenim bolničarima. Ta ubistva nikoga nisu zanimala. Svi lekarski izveštaji bili su identični: Bolesnik (ime i prezime) umro je u snu od srčanog ili moždanog udara.
SAMUBISTVO
Najveći serijski ubica svih vremena u Srbiji i na teritoriji bivše Jugoslavije presudio je sam sebi. U zatvoru je iščupao dve gvozdene šipke. Oko vrha jedne uvio je deo čaršava i nabio sebi u usta kao baklju. Drugom šipkom je probušio svoje srce.
(Telegraf.rs)