Procenjuje se da danas između 20 odsto i 40 odsto Evropljana ima plave oči. Plave oči su relativno nov dodatak ljudskom rodu. Veruje se da su prvobitno svi ljudi imali smeđe oči, a da su plavooki počeli da se pojavljuju tek pre nekih 10.000 godina.
Procenjuje se da danas između 20 odsto i 40 odsto Evropljana ima plave oči, ali tačan razlog za to nije poznat. Pretpostavlja se da se radi o genetskoj mutaciji.
Moguće je da je gen preživeo jer su ljudi s tom bojom očiju smatrani fizički privlačnijim, pa su imali više prilike za razmnožavanje.
Boju očiju određuje količina pigmenta u dužici oka. Puno pigmenta – smeđe oči, manje pigmenta – zelene oči, malo ili nimalo pigmenta – plave oči.
Čak 16 gena određuje boju očiju, ali dva glavna su HERC2 i OCA2, s time da HERC2 služi kao prekidač koji aktivira OCA2, a ovaj zatim aktivira proteine koji proizvode pigmente.
Ako i jedan od ova dva gena mutira i prestane da vrši svoju funkciju, prekida se lanac reakcija pa proteini ne stvaraju pigmente. A rezultat toga su plave oči.
Roditelji smeđooki, a dete plavooko
Svako ima po dva od svake vrste gena u svom telu, po jedno od oca i od majke. Ako jedan roditelj ima mutirani OCA2 gen, a drugi sve normalne, i dete će imati smeđe oči.
Ali ako oba roditelja imaju mutirani OCA2, postoji 25 odsto šanse da će dete imati plave oči. Teoretski, skriveni mutirani OCA2 mogao bi se prenositi kroz porodicu generacijama, bez da iko ima plave oči.
Istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Kopenhagenu proučavalo je DNK plavookih osoba, i otkrilo da ih je 99,9 odsto imalo mutaciju u OCA2 genu koja ga je učinila beskorisnim.
Zbog toga naučnici veruju da svi plavooki ljudi možda potiču od jednog jedinog zajedničkog pretka. Što znači da su svi plavooki ljudi u stvari rođaci.
Pogledajte video:
(Agencije)