– Žao mi je, veoma mi je žao… Bol koji sam osetio u ovozemaljskom životu prevazišao je radosti. Progone me stravična sećanja na izgladnelu i ranjenu decu… Idem da se pridružim Kenu, ukoliko budem imao sreće – napisao je u poruci o svom kolegi i izgladneloj devojčici
Fotograf Kevin Karter je 1993. godine zabeležio jednu od najpotresnijih fotografija ikada za koju je dobio Pulicerovu nagradu 1994. godine. Fotografija je imala veliki uticaj na život ovog južnoafričkog fotografa koji se završio tragično.
On je pre 22 godine sa konvojem Ujedinjenih nacija doputovao u Sudan. Humanitarci su na tom mestu delili pomoć i hranu, a on je obilazio okolinu kada je naišao na zastrašujući prizor.
Karter je uslikao izgladnelu devojčicu koja je bila na izmaku snage dok je puzala do mesta gde se delila hrana. To mesto je bilo udaljeno samo pet minuta, ali na nekoliko metara od nje stajao je lešinar i vrebao dete, čekajući je da umre.
Kada je fotografisao nesrećno dete, okrenuo se i vratio u centar, jer je morao da ispoštuje pravila koja je dobijao od humanitaraca. Oni su mu rekli da ne sme da dodiruje decu zbog opasnosti od brojnih zaraza. Nikad nije otkrio da li je dete uspelo da se spase i preživi.
“Njujork tajms” je objavio ovu fotografiju nakon čega se pojavila u svim poznatim listovima na planeti. Zatim je usledilo najveće priznanje koje novinar može da dobije.
Međutim, tri meseca kasnije se Karter dovezao u Parkmor, mesto na kom se igrao kad je bio mali. Tada je povezao jedan kraj creva sa auspuhom automobila, a drugi deo je provukao iznad suvozačevog prozora. Seo je u automobil, upalio ga i preminuo od trovanja ugljen-monoksidom. Tada je imao samo 33 godine. Pre nego što je izvršio samoubistvo, ostavio je oproštajnu poruku.
– Žao mi je, veoma mi je žao… Bol koji sam osetio u ovozemaljskom životu prevazišao je radosti. Progone me stravična sećanja na izgladnelu i ranjenu decu… Idem da se pridružim Kenu, ukoliko budem imao sreće – napisao je u poruci o svom kolegi i izgladneloj devojčici.
(Telegraf.rs/ Wikipedia)