Ovo je jedina stvar koja će Srbe spasti da ne nestanu s lica zemlje: Jača je i od proročanstva!

Od očuvanja jezika i ćiriličnog pisma kao nacionalnog amblema zavisi opstanak Srba, poručeno je u Banjaluci sa okruglog stola „Srpski jezik i srpsko pismo danas“.

I ako ste pomislili da treba sad da ne čitate ovu vest jer ste ovako nešto sto puta čuli i ako ste očekivali neko čudo s neba – nemojte da se razočarate.

U pitanju je vrlo važna stvar, o kojoj se dosad nije mnogo mislilo, pa je tako jedan narod, Srbi, bio laka marioneta svakome – bez ikakve ideje o sopstvenom putu i planu za budućnost.

Predsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović rekao je novinarima da je pitanje jezika, pisma, istorije i tradicije osnovno kod svakog naroda, pa i Srba. I – bio je u pravu!

On je dodao da je to posebno važno za Srbe u BiH nakon raspada bivše Jugoslavije, kada su nastale nove zemlje i „politički jezici“.

– Među njima je „bosanski“, a trebalo bi da bude bošnjački. Dakle, u mnogo pitanja se upetljala politika, a ima i uticaja stranaca. Zato je važno da se jezik i pismo postave na pravo mesto – poručio je Kuzmanović, javila je RTRS pozivajući se na agencije.

Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević istakao je da se srpski jezik u proteklom periodu, nažalost, množio deljenjem, te da bi ovaj naučni skup trebalo da pokaže nekoliko značajnih stvari i za donošenje deklaracije o opstanku srpske nacije, na kojoj rade Srpska i Srbija.

– Prvo je da su srpski jezik i ćirilica osnovni identitetski kriterijumi srpskog naroda. Drugo je da je srpski jezik jedan i jedinstven na teritoriji čitavog srpskog naroda. Treće je da se srpski jezik u punom obimu i značenju iskazuje kao srpski samo ako se ispisuje ćirilicom i da ekavica i ijekavica, kao srpski izgovori, budu ravnopravni – rekao je ovaj lingvista.

Šta je on u stvari hteo da nam kaže? Pa, recimo da su ijekavica i ekavica deo srpskog jezika. Nema boljih i gorih! Sve je to deo jednog jezika, a podele su veoma opasne (pomislite na to svaki put kad čujete izraz „bosanski Srbi“, koji je ne opasan, nego preopasan budući da implicira da je neko samo zbog ijekavice odmah drugog naziva. Ne nasedajte, sve je to isti narod!)

Kovačević, koji je na skupu govorio „O međuodnosu službene, javne i privatne upotrebe jezika i pisma“, objasnio je da je takozvani „BHS“, zapravo, srpski jezik pod tri imena.

Akademik Predrag Piper, koji je na okruglom stolu govorio o „Jezičkom patriotizmu danas“, naveo je da vlastiti jezik treba proučavati, znati, poštovati i voleti bez njegovog potcenjivanja i precenjivanja.

– Treba imati pozitivan stav prema maternjem jeziku, koji obavezuje, kako bi se u nasleđe predao budućim generacijama. Država je ta koja vodi jezičku politiku i planiranje, iako su i drugi bitni – ocenio je Piper.

Redovni član ANURS Slobodan Remetić, koji je na okruglom stolu govorio o „Srpskom jeziku i pismu u kontekstu politike jedinstvenog srpskog kulturnog prostora“, naveo je da je briga o jeziku ozbiljan posao najodgovornijih državnih, društvenih, političkih i naučnih institucija.

– Srpska i Srbija rade i na očuvanju jezika u okviru donošenja deklaracije o opstanku srpske nacije kako bismo zaštitili ćirilicu i najzad dobili jedan bukvar i čitanku za sve Srbe u svetu – rekao je.

Dodao je da su u BiH, još od austrougarske okupacije, na sceni povampireni pokušaji da se stvori takozvani „zemaljski, bosanski jezik“ i da se Srbi odvoje od svoje matice.

– To što su se Bošnjaci opredelili da im se jezik ne zove bošnjački već `bosanski` govori o nameri stvaranja unitarne BiH u kojoj bi vladali oni i njihov jezik. Zato to ne možemo da prihvatimo – kaže Remetić.

Sreto Tanasić iz Instituta za srpski jezik napomenuo je da je jezik glavni objedinjavajući faktor svakog naroda koji ne živi u jednoj zemlji.

– Srpski jezik je danas na razne načine ugrožen, pa i zapušten, jer pokušavaju da preimenovanjem okrnje njegovu celovitost. To je nemoguće, jer je jezička materija neuništiva, ali ne znači da treba da sedimo skrštenih ruku, već da brinemo o statusu srpskog jezika i ćirilice – rekao je Tanasić.

Na okruglom stolu, koji se održava u prostorijama ANURS, biće razgovarano o srpskom standardnom jeziku u kontekstu jezičkog zakonodavstva, zvaničnoj i javnoj upotrebi jezika i pisama na srpskom jezičkom prostoru, te izradi instrumenata srpskog standardnog jezika u smislu ostvarivanja politike jedinstvenog srpskog kulturnog prostora.

Razgovaraće se i o institucionalnoj saradnji na ostvarivanju politike jedinstvenog kulturnog prostora, aktuelnim pitanjima nauke o srpskom jeziku i budućim zadacima u srbističkim disciplinama.

Okruglom stolu, koji organizuju ANURS, Srpska akademija nauka i umetnosti iOdbor za standardizaciju srpskog jezika, prisustvovali su ugledni lingvisti i brojni predstavnici javnog, kulturnog i političkog života Banjaluke i Srpske, među kojima i ministar prosvete i kulture Srpske Dane Malešević.

(Tanjug)