Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Pismo jedne ogorčene Beograđanke podiglo je Srbijuna noge. Ona se obraća onima kojisu otišli „trbuhomza kruhom“ uneke sređenije zemlje a punisuljubaviprema domovini – sa bezbedne razdaljine.
„na sva usta“ govore o tome koliko vole svojuzemlju alikada treba nešto materijalno da doprinesunigde ihnema. Kažu: „Samiste krivišto se niste snašli“ Iliu „Sbijiima posla, samo niko neće da radi“. Beograđanka je rešila da im očita lekciju o rodoljublju a njeno pismo vamprenosimo ucelosti:
„Za one kojivole Srbijuizdaleka.
Dajemsebiza pravo da kritikujemIpljujemSrbijuzato što sam ovde rođena, zato što sam ostala ovde da živimIpamtimbolje dane.
Kada budete deliliživotIsvakodnevicusa nama, strahInesanicuzbogmesečnihračuna, rata za kredite, ekskurzije, knjige, kupovine zimskih jakniIcipela, moćićemo da pričamo o životu ovde.
Kada upoznate osećaj da Vamdeca uprodavnicama traže isto ono što imajunjihovivršnjaciucelomsvetu, a Viih odvlačite odgondola, skrećete impažnju jerne možete da priuštite, kada prepoznate njihove talente a ne možete da ihfinansirate, kada se postidite Ipocrvenite predsobompa onima oko sebe, kada Vas omalovažavajulošiji odvas a Vićutite.
Kada budete spremnida se odreknete letovanja izimovanja, da se svakidansuočavate sa bolesnim , gladnim, očajnim, nesnađenimljudima, javite se da podelimo tuVašuljubav.
Zaboravljate da niste otišli zato što je ovde dobro, već iz potrebe I želje za boljim I bogatijim životom. Nemojte nas izjednačavati I porediti, nemojte govoriti da je svuda isto I da je problem u nama, jer mi vrlo dobro znamo kako se živi tamo gde Vi živite. Pričaju nam naša deca koja lutaju po svetu tražeći ono čega ovde nema.
Da ne zaboravim da kažem da nisu svi ljudi koji žive van Srbije isti, ima pristojnih, diskretnih ljudi koji znaju, ne komentarišu I ne zaboravljaju odakle su.
Oni koji kukaju za ajvarom I kajmakom treba da znaju da ni mi to više ne jedemo, ne možemo da priuštimo.“
Izvor: nadlanu.com
