Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Vaskršnji post poseban je po mnogo stvari i baš ovaj post služi za veliko očičćenje duše i tela!
Imate strahove? U životu bez smisla nije lako koračati i ostati jak kako telesno, tako i umno.
Sveto Pričešće je ono što treba svakome čoveku, to je ono što nas obnavlja to je ono što je svima nama ponovno vaskrsenje. Ne dozvolite da on tek tako prođe i da okreneš leđa Gospodu i ne pristupiš svetoj Čaši.
Pošto Sveto Pričešće nije obično jelo i piće, nego Sam Bog, Gospod Isus Hristos, koji nas oživotvorava i obogotvorava, prirodno je da celo ostaje u nama. “Telo i Krv Hristova zauzimaju mesto u sastavu naše duše i tela; ne troše se niti propadaju, niti se nalaze u onome što izlazi iz tela – daleko bilo – već prebivaju u našoj suštini i održavanju, postajući odbrana od svakovrsne štete, i sredstvo za očišćenje od Svake Prljavštine.
Zbog toga stalno treba da imamo na umu da smo Bogonosci, i da u skladu s tim treba da se i vladamo, a ne da odmah pošto smo se pričestili, sve opet nastavljamo po starom, vraćajući se ponovo u greh, kao svinja u svoju kaljugu.
O Svetom pričešću – Zbornik svetootačkih izreka
Ako bi o tajni pričešća opširno razmišljali i razlagali, potrebna bi bila cela večnost, jer je to najsvetija tajna na vrhu Svemoći, premudrosti i ljubavi Božije (Inokentije arhiep. hersonski)…
O, kako nam se nepostižno čudo bezgranične ljubavi Božije pokazuje u tajni Pričešća! – Bog, – govori blaženi Avgustin, – pri svoj svojoj svemoći ne bi mogao dati ništa više; pri svoj premudrosti svojoj ne bi našao ničega više da nam da; pri svom bogatstvu svome, ne bi imao dati ništa više: (Tolmačev).
Sveštena radnja u kojoj se svršuje velika Tajna Pričešća, zove se blagodarenje (Evharistija) zbog toga, što mi ovde imamo više pobuda za blagodarnost nego za molbu, jer ovde više dobivamo nego što tražimo, pošto potpuno ništa ne ostaje što nam ovde ne bi Bog darovao. (Jeremija patr. carigradski.)
Ako bi Bog po svojoj dobroti i dozvolio čoveku da ište u Njega sve što bi samo mogao zamisliti, samo i uobraziti (maštom,) to i tada da li bi se čovek osmelio samo i da pomisli o tome što mu se sada nudi u tajni Pričešća (Tolmačev).
Pomisli, Hrišćanine, kakve si se časti udostojio?
Kakvom se trpezom naslađuješ? Onim, na koga s trepetrm gledaju anđeli, i ne smeju pogledati bez straha zbog sjaja koji otuda izlazi, mi se hranimo. Na taj način sjedinjujemo se, postajemo „jedno“ telo sa Hristom. (Zlatoust.)
Marija, izabrana da bude Mati Božja zbog savršenstva u vrlinama, noseći Spasitelja u utrobi, zapevala je u oduševljenju blagodarnosti: Što mi učini veličinu silni (Luka 1, 49.) Zar nema prava na isti način reći o sebi i Hrišćanin, odlazeći od svete trpeze Gospodnje, kada: duša njegova – kako kaže Tertulijan – postaje nahranjena samim Bogom?
Ako neko sumnja i ima neverstvo o sv. Božanskoj tajni, – kako se hleb, koji se na časnoj trpezi pretvara u telo, i vino u krv Isusa Hrista Sina Božijega, i postaje pravo njegovo telo i prava njegova krv na svetoj liturgiji, – tada svaki pravoslavni Hrišćanin treba da ga upita: Da li Bog može stvoriti više od čoveka i iznad razuma njegovog? – I kada onaj kaže: može, – reci mu: Zar ne može da nam da Telo svoje za jelo? – Kako su rečju Božijom utvrđena nebesa, tako istom rečju menja hleb i vino u telo i krv Svoju. (Sv. Dimitrije Rostovski.)
Čudo pretvaranja hleba i vina u prečisto telo i u prečistu krv svoju Bogočoveka, koje se vrši u tajni pričešća, ne traba da nam izgleda potpuno nepojamno i nedostižno, jer mi i sami vidimo da se u našem sopstvenom telu obični hleb pretvara u telo naše i obično vino u krv našu.
Na koji način, pitaš, proslavljeno telo Spasiteljevo, budući s dušom, kako uči Sv. Pismo, s desne strane Boga Oca, i ne budući svuda prisutno, može da bude na svakom sv. žrtveniku; S druge strane, kako od njegovog tela, koje se neprestano razdaje, ne ostaje sve manje?
A kako, ljubazni, svetli sunce? Da li je ono svuda prisutno? Ne. Da li ono kad god ostavlja svoje mesto na nebu? Nikada. Međutim svetlost i toplota sunčeva svuda su, svuda je život i radost. Jer, da li je juče, ili prekjuče sunce počelo da svetli? Ne, od tog vremena više je od 7.000 godina.
Pa ipak, sunce je uvek podjednako, ne umanjuje se u svakom krugu, ne gubi od svoje snage (sile.) I tako, eto možemo ti reći odgovor od neba, na tvoje pitanje. Ono što je suncu moguće zar je teško Bogu, kome je lakše da na nebu (postavi) novo sunce nego meni i tebi upaliti sveću? Taj primer sa suncem može uporedno objasniti i to, kako telo Hristovo ostaje celo, mada se hleb u tajni pričešća drobi i razdeljuje neprestano.
Jer uzmi ogledalo i obrni prema suncu, u njemu će biti naslikano sunce (krug). Razbij ogledalo, i uzmi koje god parče njegovo, i obrni prema suncu, opet ćeš videti u njemu potpuni krug sunca. (Inokentije arhiep. hersonski.)
Kad prirodno i materijalno sunce, delo Sazdatelja i Boga, može da se naslika u mnogo-brojnim kapljama vode, zar je nemoguće samom Stvoritelju, svemogućem i svuda-prisutnom, da prisustvuje ceo u jedno isto vreme svojom presvetom krvlju i telom ujedinjenim sa njegovim Božanstvom, u hramovima mnogo-brojnim, gde se po njegovoj zapovesti i uredbi priziva na hleb i vino svedelajući i svesveti Duh, za svršavanje velike, soasonosne i nepostižne tajne. (Ignjatije episkop kavkaski)
Ako se čudiš kako se jedan potpuno ceo Hristos u mnogim delovima daje podjednako vernima, ni manje u jednim ni više u drugim, treba da se čudiš i tome, kako je jedan moj glas i kod mene u ustima i kod tebe u ušima, moj glas (Sv. Dimitrije Rostovski.)
Ako se diviš kako Hristos često biva razdeljivan, ne neumanjujući se, već ostaje uvek ceo, tada, divi se i tome, kako se od jedne sveće mogu da zapale mnoge druge, no njena svetlost ne umanjuje se. ( Isti)
Ako se čudiš kako je u tako malom delu tajne potpuni Hristos, divi se i tome, kako se u malu zenicu tvog oka može da smesti ceo grad sa svim svojim zgradama. (Isti)
Apetit u hrani, obično dokazuje zdravlje telesno, a odvraćanje od hrane je znak bolesti. Isto tako i sveta žeđ nebeske Hrane Prečistog tela i krvi Hristove pokazuje dobro dušovno zdravlje, a nemarenje za nju – duhovnu bolest.
Kao što se po fizičkom zakonu o prelamanju svetlosti, sunce naslika u vodi, u ogledalu ili u kaplji rose, tako se po duhovnom zakonu o prelamanju duhovne svetlosti Hristos naslika u čistom srcu i umu. (D. M.)
Sunce ima tri glavne osobine: svetlost, tollotu i okruglinu. I Hristos ima mnogobrojno osobina koje se u tri reči mogu sabiti: premudrost, ljubav, savršenstvo, – potpuno u svemu. Kao što sunce najpre osvetli zemlju, pa je postepeno zagreje, tako Hristos čoveka najpre osvetljava, pa tek onda zagreva. Duša čovekova prima svetlost Hristovu kroz razum, a toplotu kroz srce. (D. M.)
Bez svetag pričešća Hristovim tajnama čovek je isto što i drvo bez životnog soka. Nije dobro ne pričešćivati se, no nije dobro ni pričešćivati se nedostojan.
Ko bi od nas smeo da baci dragocenu haljinu u blatnjavi i mutni potok? Zar bi neko smeo da primi dragocenu krv Hristovu u srce puno greha (bl. Avgustin.)
Kada pristupaš Strašnoj čaši, pristupaj tako, kao da bi pio iz samog rebra Hristovoga. (Zlatoust.)
Prepodobni Nifont sa učenikom dođe u crkvu kad se svršavala liturgija. Najedanput otvoriše se njegovim duhovnim očima nebesa i on vide da svetlost velika silazi sa neba i pokriva oltar i svešteno-služitelja. Kad se čitala poslanica apostolska on vide apostola Pavla da stoji iza čteca (onoga koji je apostola čitao) i urazumljuje ga.
Kada se čitalo sveto Jevanđelje reči iz usta svešteno-služitelja uznosile su se u visinu kao plamen. Kad se časni darovi prinosili (hleb i vino) on vide, kako iščeze krov crkveni, nebo se otvori i otuda se čula rajska pssma. Potom siđoše anđeli i zapevaše: Slava Hristu Bogu. – Iza toga anđeli doneše divno dete postaviše ga na diskos pa počeše služiti svetinji časnih darova.
Dva serafima i dva heruvima stadoše iznad glave deteta i pokrivahu ga krilima svojim. Kada nasta vreme, da se osvete darovi i da se pretvori hleb u telo a vino u krv Spasiteljevu, jedan od najsvetlijih arhangela zakla dete, skupi krv u svetu čašu (putir,) metnu zaklano dete na diskos (tanjir) pa stade u svoj red. Posle toga nasta razdeljivanje svetih tajni, prisutni u crkvi počeše da se pričešćuju.
Blaženi Nifont vide, da su u nekih, koji su se pričešćivali, lica svetla kao sunce, a u nekih crna kao u arapa. Anđeli, koji čuvahu i stajahu oko svetih tajana, uz sveto pričešće pazili su kako ko pristupa da se pričesti, pa su one koji su imali svetla lica kitili cvećem, jer su se ovi pričešćivali sa velikim strahom i pobožnošću, a od onih koji su imali crna lica sa gnušanjem odvraćali su se. Kad se sveta služba svršila dete je opet bilo živo i anđeli ga na rukama odneše na nebo.
(Vestinet.rs)
