Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Nekada zemlja Hristova, kolevka slavnih Nemanjića; zemlja časti, obraza i poštenja, postala je zemlja Gadarinska (Lk 8. 27-40)[1].
Legioni nečastivih sila i duhova pohrlili su u zemlju Srbiju da je zaseju svakakvim bezbožništvom, besčašćem i drugim hedonističkim bezobrazlucima , jer je njiva Gospodnja (narod Božiji u Srbiji) zakorovljena (zapuštena u kojoj se više ne seje Reč Božija, i to što se poseje ne prima se, ne raste i ne donosi plod).
Sejači Reči Božije (sveštenici) uplašeni, nejaki bacaju Seme Božije – Reči Jevanđelja, kraj puta u trnje, po kamenju, ne brinući se kakav i koliki će rod doneti.
Sada je došlo vreme žetvi. Žanjemo ono što smo sejali u porodičnom gnezdu, dečijim vrtićima, školama i fakultetima. Plodovi setve su grobovi umesto kolevki, više špriceva u školama nego prvaka, više satanskih grafita na grobljima, crkvama i zgradama nego pričasnika na Svetim Liturgijama.
Nacija je duhovno mrtva. Luta od nemila do nedraga. Jedni su opijeni alkoholom, drugi su pod dejstvom droge a treći su pod sedativima.[2] Nema više trezvenoumlja, razboritosti svi se tresu od potrošačke groznice. U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema više ko da radi.
Ne sede skrštenih ruku ni sekte. Sada više ne rade na propagiranju svoje izopačenosti u veri i delima jer su prepoznati. Oni su na tržištu, u medicini, prosveti i svugde gde se obrće profit. Najvećim delom deluju preko mafije, humanitarnih i drugih organizacija poput tz.
“Ne vladinih, za zaštitu ljudskih prava i sloboda“. Sve je to maska za delovanje. Obučeni u jagnjeće kože, a u nutra su vukovi. Oni jesu zakamuflirano satansko zverinje, savremene demo(nske)kratske organizacije, tobož zasnovane na “savršenim evropskim vrednostima“.
Primetili ste da više sektaški akteri ne idu od vrata do vrata, sada su uzeli društveni sistem u svoje ruke: ekonomiju, politiku, medicinu, prosvetu i medije. Sekte nisu nikakve verske zajednice, to je samo paravan za legalizovanje krajnjeg cilja, odvajanje srpskog naroda od Hrista.
Za sve ovo dejstvo imaju podršku u zakonima koje su doneli po sopstvenom ukusu, preko svojih pomoćnika, a koji decenijama participiraju u vlasti zemlje Srbije.
Ono malo mladosti u Srbiji ubrzano radi na sopstvenoj propasti. Izlaze da se vide (kada se ne vidi) sa devojkama posle ponoći, noseći sa sobom računar, kojim će za stolom (tamo negde u nekoj jazbini, gde noću borave) “četovati“. Nema više razgovora licem u lice, susreta ličnosti i zajednice ljudi.
Postoje individue. Sebeljubivi pojedinci u svom svetu mraka i krajnje tame. Roditelje ne viđaju, ako se i sretnu ne razgovaraju, jer nemaju o čemu. Oni se i ne poznaju.
Ako slučajno neko od njih sretne “starog i proverenog duhovnika“ i pita ga za savet, dobiće besplatne brošure koje će im još i više smutiti srce i um. Zato će svaki problem i pitanje “rešiti“ kod gurua (učitelja joge i ostalih istočnjačkih meditacija), ili pripadnika bilo koje sekte.
Najpre nekoliko lepih druženja, lažnih obećanja i laskavih ponuda. Na kraju kada sve to prođe ne ostvareno, kada se laž pokaže na delu, dolazi do razočarenja, a potom i do očajanja i to je već pakao od života. Ostaju bez vere, nade i radosti koju Hristos daje svome stadu.
Srpski sveštenik je postao načelnik pogrebne službe u zemlji bolesnih i duhovno mrtvih stanovnika Srbije. Ali rešenje problema nije do kraja izgubljeno, jer je u Jednom Živom i Istinitom Bogu sve moguće. On je mnogomilostiv, dugotrpeljiv i čovekoljubiv Bog.
On nas neće juriti, niti ometati u našem bezakonju, ali će nas čekati da se sami svojom voljom vratimo Ocu svome, nakon svih tih gorkih i smrtonosnih iskustava. Onda kada sve to okusimo i vidimo i kada nam se sve to obije o glavu, učinićemo pokajanje.
Doživećemo žaljenje zbog nevere prema Onome koji nas najviše voli, koji nas nikada ne ostavlja. T
adaćemo postupiti kao, onaj čovek koga je ujela zmija otrovnica pa je plačući došao u selo kod jednog mudrog starca da se požali. Reče mu starac idi, vrati se u planinu pod tim i tim kamenom, naćićeš travku koja će ti izvidati ranu. Našao je pod kamenom travku i zalečio svoju ranu.
Potom se osvestio i shvatio da je baš tu ležala zmija koja ga je ujela. Naravoučenije jeste u tome da, tu i sada bez odlaganja spasenje i izbavljenje nas čeka u Crkvi Hristovoj, u Svetoj Liturgiji kroz Sveto Pričešće.
[1] Zamolili su Gospoda Isusa Hrista da ih ostavi i napusti (vidi stih 37).[2] “Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji! Srbi sede u kafani, što pijani, što poklani. Srbi leže pokraj druma, iz glava im niče šuma.
A iz svake srpske glave, teku mutne tri Morave. Srpskog vođu Karađorđa, ubio je drugi vođa.
Mesto gde je bilo klanje Srbi zovu Radovanje? Ubijenom i ubici, dignuti su spomenici. Sada se svaki Srbin bije sa dve svoje istorije. Srbin samo izinata, sekirčetom mlatne brata. Dok na groblje brat se seli, Srbin se sav sneveseli.
Prazno mu u rodnoj kući, ne može se niskim tući, žao mu je brata svoga, a dosada izjede ga. Mučni Srbin doseti se, uzme štranjku-obesi se. Sve su srpske oranice, same kao udovice.Nit se ore , nit se žanje, Srbije je stalno manje! Leti jato crnih ptica, preko srpskih oranica, i grobovi nebom lete, pošli Srbi da se svete. Iz detinjstva vidim sliku, lisica na drvljaniku.
Prelaz, zabran i brvine, Srbija od hrastovine. Duvar puko sa svih strana, a unutra sama Nana. Nano moja ti nas spasi, nedaj vatri da se gasi!
Pod zemljom sam ti video lice Srbijo, zemljo nebesnice. Pod zemljom teku tvoje Bistrice. Pod zemljom zvone Gračanice. Pod zemljom mač tvoj i štit se sija. Pod zemljom-cela zemlja Srbija“.
(SRBIN.INFO)
