Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
– Radimo na sebi i meditiramo – dok kuća gori – kazao je Matija.
Matija Bećković je, nakon što je predstavnicima manastira Milentija uručio prilog za obnovu zdanja, koji je prikupljen od prihoda sa prednovogodišnje, tradicionalne poetske večeri “Veče sa Matijom”, rekao veoma zanimljive stvari.
– Jeste, donirali smo za ratnu siročad, za narodne kuhinje, za… Da ne nabrajam. Čini vam se da ničeg nema, da je sve pustinja. Al’ kad se nešto malo mrdne, kao i pustinja čim je orosi kiša, pokaže da je živa. Govorim o sugrađanima, o ljudima.
Varka je da ne postoje, i još je veća varka da je potreba za kulturom izumrla. Čim jednu varnicu u tu tamu ubaciš – blesak ljudskih očiju oduva mrak – kaže Bećković, prenosi Blic.
Bećković je rekao da je kultura i u srećnijim zemljama rezervisana za mali krug ljudi.
– Nama je to malo, hteli bismo više, a veće je čudo što postoji bilo šta i bilo kakva dilema oko toga. Čudo je što se uopšte koprcamo – kaže Bećković.
O stanju u našem društvu rekao je:
– Ušli smo u neku vrstu spiritističke seanse. U pogrešnom trenutku. Radimo na sebi i meditiramo – dok kuća gori. Samo da smo zadovoljni sa sobom, pa ćemo biti pomirieni sa svim i svačim. Učiniti da drugi misle da si srećan – to je jedini važeći moral. Srbija radi jogu na ivici provalije – rekao je Bećković.
– Zakasnili smo u procesu otuđenja. Nismo uskladili nivo otuđenosti sa trendovima. Imamo ajfon, a nemamo za zubara. Što i mi ne bismo bili pod iskušenjima pod kojima su svi – zaključio je Matija.
(Telegraf.rs)
