SEOBE SRBA ILI ETNIČKA ČIŠĆENJA? Nazovimo stvari konačno pravim imenom! (FOTO)

Postojale su dve odvojene, ali povezane Velike seobe Srba. Prva se odigrala 1690. godine, a druga pedeset godina kasnije. Obe su bile posledice turskog i albanskog terora i progona, što se današnjim rečnikom može nazvati samo etničkim čišćenjem

Seoba Srba, slika Paje Jovanovića. Foto: Wikipedia/Milicevic01

Stvari uvek treba nazivati pravim imenom, i uvek treba biti precizan. Uvek, i u svemu, i kada nam to koristi i kada nam to šteti, jer se upravo tako stiče kredibilitet, i na ličnom i na nacionalnom planu.

Recimo, krajnje je vreme da prestanemo da govorimo o tome da smo pod Turcima bili 500 godina kada je prosta matematička činjenica da smo u tom ropstvu bili 349 (šta više – imajući u vidu da je Srbija dvadesetak godina početkom 18. veka bila pod austrijskom upravom, o čemu smo pisali – broj godina pod Osmanlijama se smanjuje na oko 330). Patimo od megalomanije i kada nam nešto ide u prilog, i kada nam ne ide.

Da, možemo da kažemo da smo pod Turke pali 1389. godine a ne padom Smedereva 1459, ali to ne bi bila istina; i da, možemo da kažemo da smo se Turaka oslobodili 1878. godine kada smo na Berlinskom kongresu priznati kao suverena država, ali ni to ne bi bila istina jer smo već od 1804. godine, sa dvogodišnjim prekidom, bili de fakto nezavisni.

Srbi prelaze Dunav 1690. godine tokom Prve velike seobe u Austriju. Ovo je crtež tušem Franca Juze. Foto: Wikimedia Commons/Virtuelni Muzej Dunava

 Zašto moramo da preterujemo i maksimalizujemo preko svake mere?

Jednako tome, krajnje je vreme i da Velike seobe počnemo da karakterišemo onako kako smo od samog početka trebali. Ali, idemo redom.

ŠTA SU VELIKE SEOBE SRBA?

Postojale su dve odvojene, ali ipak povezane. Prva se odigrala početkom 1690. godine tokom Velikog bečkog rata koji je bio počeo 1683. i završio se 1699. mirom u Sremskim Karlovcima.

U naletu nakon razbijanja opsade Beča, Sveta liga je oslobodila Ugarsku i prodrla na Balkan sve do Makedonije. Srbi su se digli na ustanak i priključili hrišćanskoj vojsci, ali je ova morala da se povuče na sever nakon francuskog napada na Austriju.

Patrijarh Arsenije III Čarnojević, vođa Prve velike seobe Srba u Austriju. Foto: Wikimedia Commons/Jov Vasilijevič

Premda su Srbi već živeli na teritoriji Panonije u velikom broju (to je još jedan mit, da su se Srbi na prostor današnje Vojvodine i Slavonije naselili isključivo prilikom ovih migracija), Leopold I je dozvolio novo naseljavanje. Radilo se oko 37.000 srpskih porodica predvođenih patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, dakle najmanje 185.000 ljudi; barem 360 sela je opustelo.

Druga seoba se odigrala 1740. godine po vođstvom patrijarha Arsenija IV Jovanovića Šakabente, a do nje je došlo nakon sloma austrijske vlasti u Srbiji (čvrsto uspostavljene 1718. godine). Ova migraciona epizoda je bila obeležena manjim brojem ljudi.

ČIME SU BILE IZAZVANE?

Terorom. Dakle: pljačkom, ubijanjem, silovanjem, paljenjem, otimanjem, klanjem. Koga? Srba. Ko je to radio? Turci i Albanci.

Foto: Wikimedia/Gottfried Sieben/Archibald Smith

U slučaju obe Velike seobe Srbi su se našli u nepodnošljivoj situaciji i veliki broj je jednostavno morao da ode, slično kao što danas milioni imigranata beže sa Bliskog istoka pa ponovo u tu istu Evropu. Jedino što sada muslimani beže od radikalnih muslimana.

ŠTA SU BILE POSLEDICE?

Pustošenje srpskih naselja u današnjoj centralnoj Srbiji i na prostoru AP Kosovo i Metohija. Posle prve seobe je čak i Šumadija opustela i dodatno zarasla u šumu dok nije ponovo počelo naseljavanje (nije istina da pre toga nije bila pošumljena, zapravo, sve što znamo o istoriji ovog područja, od antike do danas, govori nam da je oduvek bila pošumljena).

Monah Atanasije Srbin je zapisao: “I tako kroz deset godina, od tog ljutog rata, mnogoplodna i mnogonarodna zemlja srpska zapuste sva, i gradovi svi i sela sva zapusteše, i manastiri carski veliki i crkve krasne pisane zlatom zapusteše, i žrtvenici i oltari sveti, gde se prinosaše beskrvna žrtva, tamo sada divlje zveri i nečiste plode se”.

Patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta, vođa Druge velike seobe Srba u Austriju. Foto: Wikimedia Commons/Muzej SPC

Ko se tu umesto Srba naselio? U Šumadiji niko, pa su se Srbi ponovo u tom kraju razmnožili, što prirodno, što migracijama iz Hercegovine i Crne Gore. Na Kosovu i Metohiji međutim naselili su se Albanci, i posledično razmnožili.

Naravno, Srbi su bili većina u našoj južnoj pokrajini sve do kraja 19. veka, kada je došlo do novog terora, ali su Albanci na prelazu između 17. i 18. veka izvršili odlučujuće pozicioniranje; sve posle toga je bilo puko utvrđivanje već zauzetog.

ŠTA JE ETNIČKO ČIŠĆENJE?

“Enciklopedija Britanika” ovako definiše ovaj pojam: “Etničko čišćenje je pokušaj da se stvori etnički homogeno geografsko područje putem deportacija ili nasilnog premeštanja ljudi koje pripadaju određenim etničkim grupama. Etničko čišćenje ponekad uključuje uklanjanje svih fizičkih tragova ciljane grupe putem uništavanja spomenika, grobalja i hramova”.

Wikimedia Commons/PANONIAN

Rečnik “Merijam-Vebster” koristi skraćenu verziju definicije koja glasi: “Etničko čišćenje – praksa premeštanja (removing) ili ubijanja ljudi koji pripadaju etničkoj grupi koja je različita od vladajuće grupe u državi ili regiji”.

Vezano za rat u Jugoslaviji, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 1992. godine etničko čišćenje “oblikom genocida”.

ŠTA JE JEDINI LOGIČNI ZAKLJUČAK?

Velike seobe Srba bi možda trebalo da se preimenuju u Velika etnička čišćenja Srba. Pošto to svakako jesu bila.

(Telegraf.rs)