SPISAK POSLOVA KOJE SRBI NAJVIŠE RADE U BEČU, A ZARADE IDU DO 3.000 EVRA..

Konobarisanje, rad u marketima, čišćenje i „bauštela“ (rad na građevini), su četiri posla koja u glavnom gradu Austrije, Beču, najčešće obavljaju Srbi, ali i većina ljudi koja „trbuhom za kruhom“ sa Balkana dođe u ovu zemlju.

Iako odlazak u neku od zemlja Evropske unije koja ima znatno viši standard našim ljudima izgleda kao odlazak u neku obećanu zemlju, situacija na terenu nije ipak takva, te balkanski iseljenici za život zarađuju obavljajujići poslove koje Austrijanici ne žele da rade, a koji su po nekom nepisanom pravilu fizički jako zahtevni.

Istraživali smo, koje sve to poslove obavljaju Srbi u Beču i koliko su plaćeni za to.

Na osnovu oglasa za posao koji su dostupni na internetu, a koji se odnose na državljane koji u svom posedu nemaju pasoš Evropske unije može se videti da su najtraženiji radnici koji se bave građevinarstvom, čišćenjem, radom u marketima, ili čak čuvanjem dece.

„Bauštela“

Sudeći prema spisku najtraženih poslova čiju je listu sastavilo Ministarstvo za socijalna pitanja Austrije, ovoj zemlji su preko potrebni građevinari čija plata vrlo često može da dosegne čak i 3.000 evra.

Budući da je ovoj zemlji godišnje potrebno i po nekoliko hiljada građevinskih radnika može se zaključiti da „rupe“ na „baušteli“, kako popularno poslove na gradilištima nazivaju Balkanci, ne popunjavaju Austrijanci, već ljudi koji dolaze iz zemlja koje nisu članice EU.

Razni oblici „fizikalija“

Montažni građevinski radnici, stolari, limari, radinici za podne i zidene podloge – ove poslove uglavnom obavljaju ljudi sa naših prostora, a za svoj rad dobijaju novčanu naknadu između 1.600 i 2.700 evra koliko se svakog meseca slije u džep stolara, odnsono radnika za zidne podloge.

Žene balkanskog porekla svoje parče hleba u najvećem broju slučajeva zarađuju čisteći, a za ovaj posao koji ni malo fizički nije lak dobijaju oko 1.600 evra.

Zaposleni u marketima

Srpske Bečlije se u marketima austrijske prestonice osećaju kao kod kuće budući da je većina kasira, radnika na pakovanju rafova, utovaru i istovaru, balkanskog poreka.

Ljudi sa balkanskim pasošem za bavljenjem ovim poslom zarađuju oko 1.200 evra.

Radnici u ugostiteljstvu

Konobari, recepcionari i hostese u noćnim klubovima, ovo su poslovi koji su po nepisanim pravilima takođe rezervisani za ljude poreklom sa Balkana. Za poslove u ugostiteljstvu Srbi zarađuju oko 1.200 evra plus bakšiš koji zavisi od dana i trenutka u kom se radi.

Vozači

Radna mesta vozača očigledno su strana za Austrijance, te i ove poslove najčešće obavljaju ljudi poreklom sa Balkana, a za svoj rad dobijaju oko 1.500 evra mesečno.

Kakva je računica na kraju meseca?

Ukoliko se situacija „baci na papir“ dođe se do zaključka da obavljanje klasičnih „srpskih zanimanja“ u inostranstvu ne omogućava život na visokoj nozi, već jedno pristojno „preguravanje meseca“.

Cena stana površine 50 metara kvadratnih sa režijama minimalno iznosi oko 700 evra, dok četvočlana porodica za hranu izdvaja oko 350 evra.

Vrtić ne plaća, izuzev hrane čiji trošak iznosi oko 60 evra. Školovanje je besplatno, knjige se dobijaju u školi, a roditelji snose troškove pribora. U vrtiću se plaća hrana i produženi boravak dece, a cena svega na mesečnom nivou iznosi oko 230 eura, s tim da porodice slabijeg imovinskog stanja plaćaju i manje.

Sve dovodi do zaključka da srpska porodica sa dvoje dece na stanarinu da četvrtinu zajedničke zarade, dok većinski deo ostalog novca potroši na propratne životne stvari.

Problemi sa kojima se susreću srpski radnici

Iako je prema zakonu minmalna satnica 9.19 evra srpski radnici vrlo često prihvataju i poslove za koje dobijaju novčanu naknadu koja je prilično niska.

Jedan od primera ovakve „eksploatacije“ pokazuje se u pozivima za čuvanje dece balkanskog porekla koje se mesečno plaća samo 400 evra.

Takođe, satnica u srpskim ugostiteljskim objektima jako je često ispod zakonskog predviđenog mimuma, te zaposleni rade za svote novca koje su niske za austrijski standard.

Situacija je malo lakša kada novi stanovnici Austrije u svojim rukama imaju diplomu nekog od najtraženihih zanimanja poput inežnjera elektrotehnike, mašinstva ili IT-a jer za ovaj posao ljudi sa srpskim pasošem, koji poseduju veštine neophodne za ovaj posao dobijaju između 2.700 i 3.000 evra.

Pored pomenutih zanimanja, Srbi koji se odluče da odu „preko grane“ imaće šansu i mašinski radnici, radnik sa višom školom za tehnologiju energetike, električari, radnici na konstrukciji, limari i automehaničari. Plate osoba koje bi obavljali ovaj posao mogli bi da računaju na zaradu koja se kreće od 1.800 do 2.500 evra.

Austriji su između ostalog potrebne i medicinske sestre čija zarada doseže 1.600 evra.

Za sve navedene poslove neophodno je poznavnje nemačkog jezika na različitim nivoima u odnosu na položaj za koji se konkuriše.