SVETINJA KOD NIŠA BILA JE ZABORAVLJENA, A ONDA JE U NJU DONET SVETI OGANJ IZ JERUSALEMA: OD TOG MOMENTA, ČUDA NE PRESTAJU (FOTO)

Iguman Ilija je 1993. godine doneo sveti oganj iz Jerusalima u manastir Jovana Krstitelja iznad Gornjeg Matejevca nadomak Niša. Od tada čuda ne prestaju da se dešavaju. Donošenje svetog ognja bilo je veliki događaj.

Vremenom, bogomolja, do koje se stiže makadamom i lošim šumskim puteljcima, skoro je zaboravljena. Tek poneki vernik i zalutali turista dođu do crkve na svrljiškim planinama. A tamo, oganj i dalje gori! Otac Ilija je u međuvremenu umro u Svetoj zemlji. Jovan Mandić je jedan od hodočasnika koji je sa njim doneo oganj iz Izraela.

– Preneli smo ga u železničkom fenjeru. Kada se sveti oganj iznese, narod koji ga prvi uzme biće srećan. Protosinđel Jovan Stojanović, starešina manastira, pre nekoliko godina je otkrio bogatstva ove bogomolje. Pored ognja, čuvamo ikonu sa likom svetog Jovana, koja je mirotočiva od 1998. godine – pričao je otac Jovan, prenosi Opanak.net.

Sudbina se često najavljivala u ovom manastiru. Otac Ilija je 1998. godine, godinu dana pre NATO bombardovanja, od prijatelja iz Grčke tražio pomoć da se protumači što se naše kandilo neprestano ljulja i kada nema vetra, i dobio je jasan odgovor da stiže opasnost sa nebesa.

– Čuvamo dva rebra i kosti svetaca iz Jerusalima, a ikona nam je isceliteljska. Zahvalni vernici su od srebra izlili svaki organ koji im je izlečen po boravku u ovom manastiru.Otac Jovan je pričao je i da je jedan pripadnik 63. padobranske jedinice pre odlaska na Kosmet došao u manastir i da mu je poklonjen primerak Svetog pisma.

– Trebaće ti – tako mu je rečeno na izvinjenje vojnika što u Boga do kraja ne veruje. Na Kosmetu je pogođen, a zrno je ostalo u Svetom pismu. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji, u manastir dolaze ruske monahinje, koje tu osnivaju školu za slepe.

Prema jednom predanju, vojvoda Stevan Sinđelić se sa svojim ratnicima pričestio u manastiru pre pogibije na Čegru. I danas postoje ostaci kamenih građevina koje su delile Karađorđevu Srbiju i Otomansku imperiju na početku 19. veka. Granica je tik do izvora sa vodom za koju narod veruje da je čudotvorna.