Tužna SUDBINA velikog kapitena: Evo šta se desilo sa PRAVIM MILUTINCEM posle Montevidea

Na prvom svetskom fudbalskom prvenstvu u Urugvaju reprezentacija Jugoslavije sastavljena samo od igrača iz Srbije zabeležila je istorijski uspeh osvojivši treće mesto.

foto: Wikipedia/Promo/Kolaž

Zahvaljujući filmu Dragana Bjelogrlića to danas svi znaju. Ipak, sudbina kapitena te legendarne reprezentacije Milutina Ivkovića – Milutinca po povratku iz dalekog Montevidea bila je veoma tragična i, sramotno, u Srbiji do skoro potpuno zaboravljena.

Iako je ovo u filmu Draga Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“ tek pomenuto, Milutin Ivković – Milutinac je i pre Montevida imao zavidnu fudbalsku karijeru.

Pd 1922. go 1929. godine kao prvotimac beogradske Jugoslavije odigrao je 235 utakmica, a učestvovao je i na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine kada je bio kapiten reprezentacije Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ekipu Jugoslavije koja je bila sastavljena isključivo od igrača iz Srbije predvodio je i na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu 1930. godine.

Kakav deda, takav unuk

Malo ljudi zna da je Milutin Ivković – Milutinac bio unuk proslavljenog srpskog vojvode Radomira Putnika. Otac mu je bio Jovan Ivković, pukovnik, a majka Mila, ćerka Radomira Putnika.

Doktor i komunista do kraja

Po povratku iz Montevidea Milutin Ivković je ostvario dva dugogodišnja sna – diplomirao je na medicinskom fakultetu 1934. godine i oženio se sa Eli, ćerkom poznatog beogradskog advokata Fridriha Popsa.

Otvorio je ordinaciju u Knez Mihailovoj 5 gde je radio kao dermatolog, a porodica je uskoro proširena jer je sa suprugom dobio dvoje dece.

Poslednju utakmicu u dresu reprezentacije odigrao je 16. decembra 1934. protiv Francuske u Parizu.

Milutin Ivković nikada nije prestao da bude blizak levičarima i komunističkoj ideji. Na inicijativu SKOJ-a bio je jedan od organizatora bojkota Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine.

Osim sportskog, Milutinac je ostao upamćen i po političkom angažovanju – sve dok vlasti nisu zabranile štampanje, bio je glavni urednik komunističkog časopisa „Mladost“.

Tako je dočekao i 1941. i nemačku okupaciju. Kako nije napustio Beograd, a počeo je da sarađuje sa narodnooslobodilačkim pokretom nije prošlo mnogo pre nego što je postao meta nacista. Zbog svoje povezanosti sa radničkim pokretom i Komunističkom partijom više puta je hapšen i proganjan.

Na fudbalskom terenu Milutin Ivković se poslednji put pojavio 6. maja 1943. godine. Tada je, na molbu svojih drugova, prilikom proslave 40 godina postojanja BASK-a zaigrao poslednji put.

Nedugo posle toga, 24. maja 1943. Gestapo je uhapsio Milutina Ivkovića. Zatvoren je u logor na Banjici i streljan narednog jutra u Jajincima, zvanično, zbog „komunističke delatnosti“. Imao je 37 godina.

Po doktoru Milutinu Ivkoviću danas se u Beogradu zove:

– ulica pored stadiona „Partizan”
– palilulski dom zdravlja u Knez Danilovoj
– jedan zemunski fudbalski klub – FK „Milutinac”

Velikan koga smo zaboravili

Nakon Drugog svetskog rata novoformirana, socijalistička država, pokušala je da sačuva sećanje na Milutina Ivkovića. Fudbalski savez Srbije postavio je 1951. godine spomen-ploču na stadionu JNA, a jedna ulica pored stadiona nosi njegovo ime.

Nedaleko od spomenika svog dede, Radmira Putnika, i doktor Ivković je dobio bistu postavljenu 1970. godine, ali je ona 2012. ukradena.

Za dugi niz godina lik i delo Milutina Ivkovića Milutinca bilo je zaboravljeno. Tek nakon filma Dragana Bjelogrlića i pisanja „Politike“ pokrenuta je akcija „Vratimo spomenik Milutincu“. Bista je ponovo postavljena 2013. godine.

(Dnevno.rs)