Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ja sam ceo svoj život posvetio svetlom i velikom cilju – borbi za jedinstvo crkve. Za takvu ideju se vredi žrtvovati. Energiju i vreme koje ulažem nisam uzalud potrošio. Zatvor me nije promenio, moja ubeđenja ostala su čvrsta. Jedino mi je stradalo zdravlje.
Ovo u ekskluzivnoj ispovesti za „Novosti“ poručuje vladika ohridski Jovan, koji je pod bremenom lažne optužbe za proneveru novca proveo pet teških godina u makedonskom zatvoru.
Posle golgote nezabeležene u modernoj Evropi, ovaj verski sužanj je od 2. februara, kada je napustio kazamat Idrizovo, blaženstvo pronašao u Sankt Peterburgu. Pozvao ga je ruski patrijarh Kiril i Novodevičji manastir je njegova privremena adresa.
Tu vida ožiljke od tamnovanja, koje mu je narušilo zdravlje i podvrgnut je detaljnim pregledima.
Uverenje da je na pravom Hristovom putu armiralo je njegov duh. I u njegovom glasu prepoznajemo da nije slomljen. Odlučan je, kaže, da nastavi svoju plemenitu misiju:
– Borim se za jedinstvo crkve i vere i te visoke vrednosti mi daju smisao životu – govori nam arhiepiskop ohridski, koji nije hteo da pristupi raskolničkoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi i za to je platio visoku cenu.
Zašto je poneo težak Hristov krst?
– Živimo u vremenu kad mnogi nisu u stanju da razaberu šta su prave vrednosti. Žure da steknu materijalno, a zapostavljaju duhovno. Nemam dilemu da samo pravilni sistem vrednosti može da nam pomogne da lekše živimo i prebrodimo nevolje na koje nailazimo – u dahu govori vladika.
Tokom godina zatočeništva dobio je šećer. Bio je, kaže, preveliki šok za organizam to što je uhapšen na pravdi boga. Veoma mu je povišen i krvni pritisak i zato je pod nadzorom ruskih lekara.
– Domaćini su me bratski primili i organizovali mi zdravstvene preglede kod odličnih stručnjaka u čije znanje verujem. Ruski lekari hoće da me što pre oporave. Proveravaju stanje svih mojih vitalnih organa kako bi imalu pravu sliku.
Traže uzroke ne samo visokog šećera i krvnog pritiska, već gledaju koliko je bolest oštetila ostale delove tela. Verujem da će uz Božju pomoć biti sve bolje.
Misao neminovno zaluta u teške zatvorske dane.
– Samo psihički jak čovek, uveren da će pravda pobediti, može da izdrži muku koja me je snašla. Tolike godine proveo sam u zatvoru, a znam da sam nevin! Najgore je bilo u pritvoru, jer mi nisu dali da koristim svoj aparat kojim merim šećer.
Ne znam razlog, možda to ne dozvoljavaju zatvorski propisi zbog onih iglica na aparatu. Morao sam da trčim i brzo hodam da bi na taj način poboljšavao zdravstveno stanje. Ali šetnje u zatvoru su samo četrdesetak minuta. Trebalo je sve to izdržati.
Vladika nas podseća i da je pušten na uslovnu slobodu do 23. marta 2017. Pitamo ga, koji su mu to uslov postavili:
– Pri puštanju iz zatvora jedini uslov je bio da ne ponovim isto krivično delo zbog kojeg sam bio osuđen. Ali ja to krivično delo i ne mogu da ponovim jer je ono bilo izmišljeno.
Kako sam mogao da „perem pare“ kojih nije bilo? Ni sada nemam para, pa ne mogu da napravim bilo kakvo krivično delo koje se naziva „pranje novca“… Svima je sasvim jasno da je to bio montirani proces i da nisam ništa mućkao sa bilo kakvim novcem.
Nad vladikom u Sankt Peterburgu bdi i majka Galena. Svaki Jovanov dan u tamnici urezivao se kao sečivo u njenu dušu.
– Majka je radosna što smo zajedno. Od trenutka kad sam izašao iz zatvora ona je kao preporođena.
Mnogo je propatila, jer je znala da sam nevin uhapšen. Ali nije klonula duhom. Podržavala me je koliko je mogla.
NESUĐENI INŽENjER
Vladika Jovan se do zamonašenja, februara 1998, zvao Zoran Vraniškovski. Rođen je u Bitolju 28. februara 1966. Završio je Građevinski fakultet u Skoplju. Kasnije se posvetio religiji.
Na godinu i po dana zatvora osuđen je 2004. zbog „podstrekivanja na etničku i versku mržnju“.
Obrazloženje je bilo da je u crkvenom kalendaru oklevetao MPC. Robijao je 220 dana. Na dve godine osuđen je 2006, pod optužbom za proneveru 57.000 evra. U zatvoru je bio 256 dana. Sličan je bio proces u Velesu, gde je takođe optužen za proneveru.
(Agencije)
