Vodič za kupovinu dobrog stana u Srbiji: Ovo vam prodavac nikad neće reći, ali vi proverite SAMI

Životna ušteđevina ili kredit koji će više decenija otplaćivati, utroši se na kvadrate u objektu čiji se temelji sležu, a zidovi pucaju.

U jednom broju slučajeva objekat nema mogućnost legalizacije i upisa imovine u katastar. Veliki broj zgrada u Beogradu nije ni urađen ni po minimalnim normativima koje je država propisala.

Retko koji novoizgrađeni objekat zadovoljava Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova.

Ove stvari morate proveriti prilikom kupovine stana:

Na papiru, normativi su strogi, ali veoma logični. Pešački prilaz zgrada mora biti širok najmanje metar i po. Hodnici u zgradi ne smeju da budu uži od 140 centimetara, najviša visina stepenika je 18 centimetara, a širina gazišta 28.

Liftove mora da ima svaka zgrada koja ima četiri i više spratova. Prema normativima svaka prostorija u stanu mora da ima prozor, a ulazna vrata stana ne smeju biti uža od 90 centimetara.

Poslednjih deceniju i po širom prestonice cveta sitna stanogradnja. Investitori kupuju placeve, a onda bez dozvola podižu zgrade. Objekti koji nisu legalizovani, nisu ni uknjiženi u katastar nepokretnosti. Postoje slučajevi gde su stanovi u novopodignutom zdanju upisani na ime investitora.

Dešavalo se da dok kupci raspakuju stvari i pazare nameštaj, građevinska firma ode u stečaj. Pošto stanovi u Republičkom geodetskom zavodu nisu prepisani na ime kupca, kvadrati ulaze u stečajnu masu.

Izvršitelji kucaju na vrata kupaca i počinju maratonski sudski procesi za dokazivanje prava vlasništva.

Ima slučajeva gde su papiri korektni, ali problem je u tome što je investitor štedeo na materijalu. Podigao je objekat na padini, bez prethodnih statičkih analiza. Malo se prištedelo i na armaturi, pa onda posle nekoliko godina zidovi pucaju, a temelji klize.

Ovo se često dešava u objektima na obodnim delovima grada. Na teritoriji Beograda ima oko 1.100 lokacija gde je tlo nestabilno, otkrivaju Večernje Novosti.

Ima i onih slučajeva gde investitori, nekoliko godina posle prodaje stanova, na krovu te zgrade podignu još nekoliko etaža.

Takav primer imamo u Ulici Živka Karabiberovića, gde je na tri sprata, podignuto još pet. Kada se završi zgrada, fasada se umije, tako da potencijalni kupci nemaju pojma da objekat statički nije ispitan.

(Telegraf.rs / Večernje novosti)