Zigmaringen nije zamak iz bajke: Zigmaringen je bajka od zamka (FOTO)

Smešten na brdu iznad istoimenog grada u današnjoj pokrajini Baden-Virtemberg, uzdižući se nad lepim, plavim Dunavom, zamak Zigmaringen pleni svojom lepotom i pokazuje nam koliko je nemački narod umešan pri izboru idealnog mesta za dizanje svojih građevina

Zigmaringen je zamak koji se nalazi u istoimenom gradu, kojem je i dao ime, na južnom obodu Švapskih Alpa, u pokrajini Baden-Virtemberg, i ponosno se uzdiže iznad Dunava.

Tokom većeg dela svog postojanja bio je dom kneževa Hoencolern-Zigmaringen, mlađe grane dinastije koja je vladala Pruskim kraljevstvom i potom Nemačkim carstvom, a koja je Rumuniji dala njene kraljeve.

Prvobitna građevina se pojavila u ranom srednjem veku, negde u 11. stoleću, budući da se prvi put u pisanom dokumentu pominje 1077. godine, i bila je u posedu grofova Zigmaringen-Spicenberg.

Zamak potom prelazi u ruke dinastije Helfenštajn i biva renoviran oko 1200. godine. Oni ga prodaju krajem 13. veka Habzburzima, koji ga opet 1325. godine prodaju grofoskom domu Virtemberg, koji će ga 1399. predati rodbinskoj kući Verdenberg, u čijem će posedu ostati do 1534.

Tada će sveti rimski car Ferdinand I – nakon što je poslednji muški član Verdenberga preminuo bez potomstva – Karlu I fon Hoencolernu predati u vlasništvo Zigmaringen, a njegov će sin Karlo II utemeljiti dinastiju Hoencolern-Zigmaringen.

Zamak Zigmaringen, drevni dom dinastije Hoencolern-Zigmaringen. Venama Karađorđevića kola njihova krv. Foto: Wikimedia Commons/Berthold Werner

U narednim burnim vekovima – koji su videli uzdizanje grofova Hoencolern-Zigmaringen na rang kneževa, švedsku opsadu 1632. godine tokom Tridesetogodišnjeg rata, i brojne druge nedaće – zamak je doživeo bezbroj renoviranja nakon manjih požara, bezbroj popravki, i nadogradnji.

1736. godine zamak je modernizovan i sagrađena je Viteška dvorana koja je 1876. obnovljena i nazvana Predačkom.

Tokom 19. veka dinastija Hoencolern-Zigmaringen je dala velika prava svojim podanicima, gradila bolnice i škole. Njihov zamak je postao stecište bogatih i moćnih koji su se slivali iz cele Evrope, dok je građevina neprestano bila unapređivana.

Zamak Zigmaringen u Baden-Virtembergu oko 1750. godine. Foto: Wikimedia Commons/Eingescannt aus: Mark Hengerer und Elmar L. Kuhn

Međutim, u velikom požaru 1893. godine, istočno krilo je skoro u potpunosti izgorelo, pa se dve godine kasnije krenulo u njegovu ponovnu izgradnju, a početkom 20. veka u eklektičnom stilu (romanika, gotika i renesansni stilovi su mahom upotrebljeni) obnovljeni su i ostali delovi zamka.

Na kraju Drugog svetskog rata, nacisti su zakonske stanare ovog zamka jednostavno izbacili iz njihovog doma da bi tu doveli kolaboratorsku francusku vladu na čelu sa maršalom Petenom (koji je na silu doveden, jer nije hteo da napusti Francusku već je hteo da preda vlast saveznicima, pa je tu praktično bio u zarobljeništvu).

Sa nekoliko izuzetaka onih koji su odslužili samo zatvorske kazne, svi ti francuski kvislinzi su osuđeni na smrt posle rata, i nikome u zemlji galskih petlova danas ne pada na pamet ni da pomisli da ih rehabilituje, uprkos tome što su ta suđenja bila slična suđenjima našim saradnicima okupatora.

Događaje u Zigmaringenu s kraja 1944. godine i početka 1945, opisao je veliki francuski pisac Luj-Ferdinand Selin – veliki koliko i kontroverzan zbog svog antisemitizma – u romanu “Od zamka do zamka”, budući da je boravio u njemu u tom periodu. Po njemu je 2006. snimljen i nemački film “Tama”.

Kneževi Hoencolern-Zigmaringen više ne žive u svom zamku; neki su se povukli na seoska imanja, a neki drugde. Danas se u njemu nalazi muzej i menadžment preduzeća koja su u vlasništvu porodice.

Veza ovog bajkovitog “šlosa” (nemačka reč za zamak) sa Srbima nije direktna, ali postoji. Naime, dom Hoencolern-Zigmaringen je Rumuniji dao njihovu kraljevsku dinastiju, a kralj Ferdinand I – otac princeze Marije koja će se udati za kralja Aleksandra I Karađorđevića od Jugoslavije, roditi Petra II i biti baka prestolonaslednika Aleksandra II – rođen je baš u zamku Zigmaringen.

Pogledajte još nekoliko slika ovog bajkovitog mesta:

Kapija zamka Zigmaringen u kojem su vekovima stolovali kneževi iz dinastije Hoencolern-Zigmaringen. Foto: Wikimedia Commons/Zairon

Dvorište zamka Zigmaringen u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Foto: Wikimedia Commons/Zairon

Dvorište zamka Zigmaringen u Nemačkoj. Foto: Wikimedia Commons/Zairon

(Telegraf)