Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Otac i sin su jednog dana otišli u šetnju u planinu. Iznenda se sin zapeo o korenje koje je izronilo iz zemlje i padajući na pod uzvikivao je “Ajjj!”.
Nakon toga je čuo iz daljine krik “Ajjjjj!”.
Toliko je bio znatiželjan da je zaboravio na bol i odlučio potražiti osobu koju je čuo. Dečak glasno upita “Ko je to?”, a dobio je odgovor “Ko je to?”. Sav besan, dečak odluči ponovno uzviknuti: “Kukavico!” Glas odgovori: “Kukavico!”
Dečak pogleda oca i upita ga: “Tata, šta se ovo događa?”
I otac pokuša objasniti sinu pa mu reče “- Sine”, “poslušaj sad.“ Tada otac iz sveg glasa viknu: “Lep si! “Glas odgovori: “Lep si!” Otac ponovo uzviknu: “Hvala ti!” Glas reče: “Hvala ti!”
Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se događa.
I tako mu otac pođe objašnjavati: “Sine, ljudi ovo zovu “eho”. Ali, to je ustvari “život”.
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra.
Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumevaj i sam poštuj.
Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih.
Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života. Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela.”
(Izvor: Opanak.rs)
