OVDE VREME STAJE: Dođete na nekoliko dana, sledeće što znate je da vam je prošao život (VIDEO)

Kroz vekove i promene Safed je ostao osetljiva tačka ili tanko mesto (thin place). Ovaj keltski termin označava mesto „između neba i zemlje“, koji su bliži nego što mi mislimo, ali na „osetljivim tačkama“ možemo osetiti prisustvo božanskog

Foto: Flickr/Ksenia Smirnova

Safed, mali grad u Izraelu iznad Galilejskog jezera, mesto je koje vekovima ne može da se “odluči” da li je sveto ili zemaljsko, a oni koji prođu kroz ovaj grad, često u njemu ostaju ceo život.

Safed je vekovima bilo mesto na kome su spas nalazili žitelji Tel Aviva kada su bežali od strašnih vrućina, bio je magnet za kockare, prostitutke, bio je “uspavano arapsko selo”, pa čak i bojno polje. Kroz vekove i promene Safed je ostao osetljiva tačka ili tanko mesto (thin place). Ovaj keltski termin označava mesto “između neba i zemlje”, koji su bliži nego što mi mislimo, ali na “osetljivim tačkama” možemo osetiti prisustvo božanskog.

Tanka mesta često deluju opuštajuće na posetioce, ali to nije uvek slučaj. Mogu da deluju opuštajuće, a ni ne moraju, ono što je uvek prisutno je sposobnost transformacije, skidanje maski i slojeva neiskrenosti i otkrivanje nečeg dubljeg, mnogo esencijalnijeg.

Foto: Flickr/Tulio Gandelman

Zlatni hram u Amricaru (Indija) je savršen primer “tankog mesta”. Ovo mesto je srce sikizma, religije nastale u Indiji u sukobu hinduizma i islama, ali čak i ako niste siki, osetićete posebnost koja izbija iz svakog kamena i trenutka provedenog u Zlatnom hramu.

Dakle, tanka mesta su duhovna, ali to nije uvek slučaj. Šuma može biti tanko mesto, kao i biblioteka. Čak i barovi ili tržni centri mogu biti ovakva duhovna središta, iako je to manje verovatno. Isto tako, ne moraju sva mesta koja bi trebalo da budu “duhovna” da to zaista i budu. Jerusalim, na primer, nije mesto koje svakoga “pročisti”.

To nije slučaj sa Safedom. Svako ko poseti ovaj grad doživi neočekivani mir. Možda to nije rajski mir, ali mekani vazduh i lagana atmosfera često imaju “magijski” uticaj na posetioce. Dođete u Safed na nekoliko dana, a sledeće što znate je da vam je ovde život protekao.

To se dogodilo i Danijelu Flatauru. Britanac po rođenju, a kabalist po naravi, krenuo je za Japan pre 40 godina, gde je planirao da studira grnčariju i misticizam. Zaustavio se u Safedu da se odmori na nekoliko dana i nikada ga nije napustio.

Foto: Flickr/Emmanuel Dyan

On je našao ono što je tražio ceo život. Kabala, mistični deo judeizma, cvetao je u Sadefu vekovima. Kada su se Jevreji iselili iz Španije 1492. godine, naselili su se u ovom gradu. Među njima su bili i naučnici i mistici koji su proučavali kabalu. Oni su doneli strast za predmete i napravili nekoliko škola kabale.

Safed je atraktivan za posetioce, ali žitelji ne ulažu previše u reklamiranje i turizam. Ovde ste uvek dobrodošli, ali često morate sami da otkrijete ovo tajnovito mesto. Safed je mešavina ortodoksa i “modernih shvatanja”, ovde vam nije neprijatno i teško da se uklopite među brade i crne šešire, kao što je to često slučaj u Tel Avivu.

Jedan od najlepših događaja u Safedu je proslava Sabata, praznika koju je jevrejski teolog Abraham Hešel nazivao “svetilište u vremenu”. Ovaj praznik se naravno slavi svuda gde postoji judeizam, ali je zaista nešto posebno u Safedu – praznik se slavi uz dozu duhovnosti, poštovanja i duhovitosti te je poseban doživljaj u ovom gradu.

Safed ima moć da vas nauči kako da “sedite mirno”, da se ne osećate kao da uvek propuštate nešto drugo dok ste tamo, uči vas da radost možete pronaći na svakom mestu, čak i na groblju.

– Posetio sam Safed nekoliko puta, svaki put grad je sve lepši, sve bolji, sve “tanji” i duhovniji – rekao je Erik Vajner, filozofski putnik i autor nekoliko geografskih knjiga.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / BBC)