Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Vojno-bezbednosni kompleks je proveo sedam decenija gradeći svoju imperiju. Ovaj kompleks je ubio jednog američkog predsednika (Džona Kenedija) koji je pretio imperiji i uklonio drugog (Ričarda Niksona) iz kancelarije. Kompleks ne toleriše izbor političara u Evropi koji možda neće pratiti Vašingtonovu direktivu u spoljnoj i ekonomskoj politici.
Iznenada, kako prenose zapadni pa čak i ruski mediji, ovaj kompleks će dozvoliti jednom čoveku, Trampu, koji ne vlada Amerikom, i jednoj ženi, Merkelovoj, koja ne vlada Nemačkom, da unište njihovu imperiju.
Kako navode prodani mediji, povlačenjem iz Pariškog sporazuma (o globalnim klimatskim promenama) i izjavljivanjem da članice NATO-a treba da doprinose više budžetu ovog saveza kojim su američki poreski obveznici preopterećeni, Tramp je izazvao to da Merkelova zaključi da Evropa ne može više da se osloni na Vašington.
Nesloga između Trampa i Merkelove i Vašingtonova ostavka liderske pozicije je uništila zapadni savez i ostavila EU samu na ivici toga da bude rastrgana.
Sve ovo je besmislena glupost. Ono što se dogodilo je sledeće:
Kao što su ljudi u tamnim odelima i sa tamnim kravatama koji nose aktovke objasnili Trampu da nije politika Vašingtona to da se normalizuju odnosi sa Rusijom, objasnili su mu i to da nije politika Vašingtona ni izlazak iz Pariškog sporazuma.
Tramp je rekao nešto ovako: Vidite, ljudi, već ste zahtevali od mene da odbacim svoju mirovnu inicijativu sa Rusijom i moju nameru da se povučemo iz Sirije. Sada me primoravate da prekršim svoju zakletvu “Amerika na prvom mestu.“ Ako ljudi shvate da ja nisam zapravo predsednik, kroz koga ćete vladati? Šta mislite o kompromisu?
Tu je sklopljen dogovor, kako je Tramp to savršeno jasno rekao u svom govoru. On privremeno povlači SAD iz Pariškog sporazuma, dok odmah otvara pregovore za ponovno pristupanje Pariškom sporazumu pod uslovima koji su manje opterećujući za Amerikance.
Drugim rečima, “povlačenje“ je spasonosni potez koji će rezultirati malom smanjenju troškova američkog učešća. Imaćemo “Trampovu pobedu“ i neoštećen Pariški sporazum.
Merkelovoj, koja se suočava sa reizborom, treba podsticaj koji će preusmeriti nemačku pažnju sa miliona muslimanskih izbeglica, donošenja kriminala, silovanja i terorizma u njihovim vozovima, koje je Merkelova dovela u Nemačku.
Njena dramatična izjava da se Evropa više ne može osloniti na Ameriku je bio savršen način da se preusmeri pažnja. Ne bi bilo iznenađujuće da su se Tramp i Merkelova udružili i dogovorili kako će odigrati ovo.
Ipak, ni novinari ni komentatori nisu mogli da objave očiglednu istinu. Zašto? Zapadni mediji nisu mogli da propuste priliku da javno osude Trampa za uništavanje američkog vođstva, a organizacije za zaštitu životne sredine su iskoristile priliku prikupljanja sredstava da se suprotstave Trampovom uništenju klime.
Ruski komentatori su videli nadu za Rusiju u razilaženju NATO-a i EU, koje se desilo kao posledica toga što je Amerika krenula svojim putem.
Postoje dve ozbiljne posledice ove medijske prevare. Jedna od njih je ta da su Amerikanci i svet slepi pred činjenicom da postoje centri moći koji ograničavaju predsednika i u stanju su da nametnu svoje programe ispred programa na kojima je predsednik vodio kampanju.
Videli smo to sa Obamom, ali smo dobili objašnjenje da Obama ustvari nikada to nije ni mislio. Sada ćemo dobiti isto objašnjenje za Trampa.
Činjenica da je predsednik ograničen vojno-bezbednosnim kompleksom i finansijskim sektorom neće izaći na videlo. Tako će mit o demokratiji koja donosi promene putem izbora nastaviti da zaslepljuje ljude pred realnošću.
Druga posledica je ta da će Rusi, uvek u nadi da budu deo Zapada zadržavajući nacionalni suverenitet, što nije dozvoljeno ni jednoj članici EU ili NATO-a, u ovom povlačenju američkog vođstva videti obnovljenu nadu za pridruživanje Evropi.
Ako Rusi ozbiljno shvate mazanje New York Times-a o nemačkoj kancelarki Merkel kao “poslednjeg liberalnog zapadnog defanzivca,“ Rusija bi se sama mogla izložiti vojno i ekonomski, usporavanjem vojnih priprema i razvoja ekonomskih odnosa sa Azijom.
Ljudi mogu vrlo malo znati o stvarnim događajima sve tok novinarsko izveštavanje i komentari odražavaju političke programe i obećavajuće aspiracije.
(Webtribune.rs)
