Tek nedavno se Indija pridružila Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS), a sada se nadmeće sa Kinom oko svoje granice sa Butanom
Tokom jednomesečnog suprotstavljanja Indije i Kine u Doklamu u blizini granice Sikim, Moskva je ćutala. Ruska diplomatija je, po svoj prilici, na delu. Taj teren je klizav, jer je “teritorijalni suverenitet“ vrlo osetljivo pitanje.
U međuvremenu, vrhovni zvaničnik Kremlja Nikolaj Patrušev, sekreter Saveta bezbednosti Rusije i bliski saradnik Vladimira Putina, otputovao je u Moskvu u sredu pre 7. sastanka Visokih predstavnika BRICS-a za pitanja bezbednosti (27.-28. jula).
Patrušev je otputovao dan ranije na poziv sekretara Centralne političke i pravne komisije Meng Đijandžua i državnog savetnika Jang Điječija, da prisustvuje 4. sastanku o bezbednosti sprovođenja zakona i 13. rundi kinesko-ruskih bezbednosnih konsultacija.
Kaskadne regionalne tenzije u Južnoj Aziji bi imale uticaj na međunarodnu sigurnost. I Rusija ne može a da se ne oseća uznemireno što su odnosi između Indije i Kine, njena dva ključna azijska partnera, dostigli tačku ključanja. Velika briga Moskve će biti da će Vašington možda pokušati da peca u problematičnim vodama.
Već postoje početni znakovi. Analitičar odbrane u RAND korporaciji, Pentagonovom istraživačkom centru, izneo je bizarne teze da je Rusija paranoična po pitanju rastućeg ugleda ŠOS-a kao bezbednosne organzacije i njene platforme za Kinu da proširi uticaj u Centralnoj Aziji. Prema tome, po mišljenju analitičara RAND-a, Moskva će biti prećutno zadovoljna što će Indija da matira Kinu u ŠOS.
Ova zluradost uopšte nije iznenađujuća. Kao što je Vinston Čerčil jednom rekao o Boljševičkoj revoluciji, ŠOS je regionalna organizacija koju su SAD želele da uguše u njenoj kolevci. Najgora strateška noćna mora za SAD se da ŠOS (i BRICS) možda privuku pažnju, i okupe tri azijska giganta pod jedan krov. (Nije slučajno to da su “proamerički“ lobisti u Indiji najoštriji kritičari ŠOS-a i BRICS-a).
Ono gde su analitičari RAND-a pogrešili je njihova naivnost da će Rusija prestati da dobija ako se ŠOS paralizuje. Naprotiv, s obzirom na duboko zahleđenje u odnosima Rusije i SAD-a, potreba Moskve za strteškom dubinom je danas veća nego ikada pre.
Imajući to u vidu, analitičar RAND-a je pravilno procenio da bi tenzije između Indije i Kine mogle usporiti funkcionisanje ŠOS-a. Kineski komentatori takođe izražavaju zabrinutost po pitanju ovog rezultata. Zamenik generalnog sekretara istraživačkog centra ŠOS-a pridruženog Kineskoj akademiji društvenih nauka je napisao:
“S obzirom na tenzije u odnosima Kine i Indije, Indija će sprečiti inicijative koje favorizuju Kinu. Članstvo Indije u ŠOS-u stvara živo blato za organizaciju. Ubrzo nakon pristupanja ŠOS-u, Indija je u više navrata izazivala trenje nad svojim granicama sa Kinom. Iz tog razloga, ŠOS će verovatno ući u strateški zastoj. Učešće Indije u ŠOS-u će učiniti više štete nego dobrog u kratkom i srednjem roku.“
Peking vidi ŠOS kao ključnu platformu za rešavanje bezbednosnih pitanja koja se tiču Sinkjanga. “Trenutno je Sinkjang u kritičnoj fazi u smislu stabilnosti i rasta. Poslednjih godina je koordinacija bezbednosti u ŠOS-u u velikoj meri povezivana sa Sinkjangom… Međuti, Kina i Indija imaju neslaganja oko antiterorizma.“
Važno pitanje je kako će Adžit Doval, koji se u četvrtak pridružio Jangu i Patruševu u Pekingu, predstaviti ovu “korelaciju snaga.“ Dobra stvar je to što je on stara poznata ličnost establišmentu ruske bezbednosti. Prema tome, ono nepoznato će biti uloga koju bi Patrušev mogao odigrati u Pekingu između 26. i 28. jula kako bi se olakšao sukob Indije i Kine.
Webtribune.rs