Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
CIA je konačno priznala da je zvanična priča o atenatu na Džona Kenedija potpuna izmišljotina, u zapanjujućem priznanju na njihovoj internet stanici.
Na hiljade dokumenata vezanih za atentat je objavljeno prošle sedmice od strane američke Nacionalne arhive, i oni pokazuju da je CIA od samog početka bila zabrinuta da Li Harvi Osvald nije pravi ubica.
Konkretno, ključni zvaničnici CIA-e su bili zabrinuti sredinom 1970-ih godina da ova agencija, FBI, Tajna služba i komisija Bele kuće koju je predvedio Erl Voren, nikada nisu ispratili važne tragove o Osvaldovom kontaktu sa stranim agentima, uključujući diplomate i špijune za komunističke vlade Kube i Sovjetskog Saveza, koji su mogli biti upoznati sa njegovim planovima da ubije Kenedija, pa čak ga i podstakli na tu zaveru.
Dokumenti CIA-e takođe pružaju izvanredne spekulacije o lancu događaja krajem 1963. godine, koji objašnjavaju Osvaldove motive za ubistvo Kenedija, koji nikada ranije nisu sa sigurnošću ustanovljeni – kako se on možda razbesneo nakon što je pročitao detaljan članak u lokalnim novinama u Nju Orleansu u septembru, koji sugeriše da bi njegov heroj Kastro mogao biti meta atentata od strane Kenedijeve administracije. Prema toj teoriji, Osvald, koji je imao obuku sa puškama u Marincima, je potom krenuo da se osveti u ime Kastra – da ubije Kenedija pre nego što ovaj američki predsednik uspe da ubije kubanskog lidera.
Ako bi se to pokazalo kao tačno, to bi postavilo strašno pitanje za CIA-u: Da li je moguće da je atentat na Džona Kenedija, direktno ili indirektno, bio kontra udarac zaverama ove špijunske agencije da ubije Kastra? Na kraju bi se priznalo da je CIA u više navrata pokušavala da ubije Kastra, ponekad u dosluhu sa mafijom, tokom Kenedijevog predsedavanja.
Objavljen je 441 dokument koji je bio potpuno tajan, zajedno sa 3.369 drugih dokumenata koja su objavljeni u redigovanom obliku. Još od objavljivanja prošle nedelje, čini se da istraživači nisu identifikovali ni jedan dokument koji bi mogao biti označen kao senzacionalan ili na bilo koji značajan način menja istoriju atentanta.
Mnogi dokumenti, koji su javnosti dostupni samo na internetu, predstavljaju duplikate dokumenata koji su objavljeni nekoliko godina ranije. Ostali dokumenti su potpuno nečitljivi ili se odnose na kodirana imena i pseudonime CIA-e i FBI-a za koje će čak i iskusnim istraživačima trebati više meseci da ih dešifruju. Nekoliko dokumenata je napisano na stranim jezicima.
Ipak, nedavno objavljeni dokumenti mogu pružiti intrigantan uvid u ono šta sledi. Nacionalna arhiva mora do oktobra da objavi poslednju seriju od oko 3.100 dokumenta o atentatu Džona Kenedija koja nikada ranije nisu viđena, pod pretpostavkom da predsednik Donald Tramp ne blokira taj potez. U sladu sa Zakonom o zbirci evidencije o atentatu na Kenedija, predsednik je jedini koji ima ovlašćenje da spreči objavljivanje.
Ni jedan od dokumenata objavljenih prošle nedelje ne podriva zaključak Vorenove komisije da je Osvald ubio Kenedija hicima sa svog mesta na šestom spratu skladišta knjižare teksaške škole u Dalasu – zaključak koji su podržale forenzičke analize 21. veka – i ne postoje kredibilni dokazi o drugom napadaču.
Međutim, nova dokumenta oživljavaju pitanje zašto CIA, koja je bila toliko skeptična po pitanju mnogih drugih nalaza komisije do 1970-ih godina, nikada nije priznala te sumnje kasnijim vladnim istražiteljima – ili javnosti. Dokumenit koji su objavljeni pre nekoliko decenija pokazuju da su zvaničnici CIA-e i FBI-a u više navrata prevarili – i često lagali – Vorenovom vrhovnom sudu i njegovoj komisiji, verovatno da bi sakrili dokaze o tome kako su agencije vršile nadzor nad Osvaldom pre ubistva predsednika. Čini se i da je CIA bila odlučna da spreči komisiju da naleti na dokaze koji bi mogli otkriti zavere ove agencije o atentatu protiv Kastra i drugih stranih lidera.
2013.godine, istoričar iz CIA-e je zaključio da je ova špijunska agencija sprovela “benigno prikrivanje“ tokom istrage Vorenove komisije 1963. i 1964. godine, u nadi da će komisiju fokusirati na “ono za šta je Agencija verovala da je “najbolja istina“ – da je Li Harvi Osvald, iz još neutvrđenih motiva, delovao sam u ubistvu Džona Kenedija.“
Ali šta ako je “najbolja istina“ bila pogrešna? Prema dokumentima koji su objavljeni prošle nedelje, CIA je bila uznemirena sredinom 1970-ih godina što niko nije pravilno ispratio tragove o posebno misterioznom poglavlju Osvaldovog života – šestodnevni, samofinansirani put u Meksiko Siti krajem septembra 1963. godine, dva meseca pre atentata. Razlog za ovo putovanje nikada nije utvrđen sa sigurnošću, iako je on rekao svojoj ženi, Marini, da je išao tamo da bi dobio vizu koja bi mu omogućila da prebegne u Kubu, kao što je jednom pokušao da prebegne u Sovjetski Savez.
