REVOLUCIJA 21. VEKA- RAKETNI STRUČNJAK OTKRIVA SVE O NOVOM PUTINOVOM ORUŽJU KOJE JE ZAPANJILO SVET: Umesto oružja, Zapad sada ima samo igračke! (VIDEO)

Predstavljanjem nove raketne tehnologije Rusija je pokazala da čak i kad bi Amerika okružila Rusiju, antiraketni štit postaje besmislen i jedna vrlo skupocena igračka.

Nova ruska oružja predstavljaju tehnološku revoluciju 21. veka. Rusi su uspeli da naprave atomski motor za krstareće rakete i podvodni dron, što nije uspelo nijednoj drugoj zemlji.

O tome, u emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ govorili su profesor Momčilo Milinović sa Katedre za naoružanje mašinskog fakulteta u Beogradu i Aleksandar Pavić, politikolog.

Proleće se približava, a sa njim i odnosi Vašingtona i Moskve dobijaju bitne i radikalne zaokrete. Ruski predsednik Vladimir Putin u govoru je najavio novu lepezu ruskog strateškog naoružanja.

Nuklearni pogon postoji od 1958, kaže Milinović, Amerikanci su prednjačili u toj tehnologiji, a Rusi su ih pratili u stopu. Međutim, odluka je bila da se nuklearni pogon ne koristi.

Šezdesetih godina nuklearni motori bili su, kako Milinović kaže, veliki.

„To su bili motori na principima klasičnih nuklearnih reaktora. Nuklearne podmornice i dan-danas imaju takve motore. To je standardna nuklearna elektrana. To imaju i nosači aviona, i krstarice, i podmornice. Prema tome, to je poznata priča. Ali to je osnovni princip — elektrana koja tera rotor i gotovo. Međutim ovde se radi o nečem drugom“, kaže Milinović.

Nuklearni raketni motori, nastavlja Milinović, dele se na tri osnovna tipa u zavisnosti koje gorivo koriste — solidstejt, na čvrsto gorivo, likvidstejt, sa tečnim nuklearnim jezgrom i najnoviji motori sa gasnim jezgrom. Pitanje jezgra je pitanje nuklearnog goriva. Ili je u pitanju čvrsto gorivo, ili je u pitanju specijalno tečno nuklearno gorivo, ili je u pitanju posebno gasno nuklearno gorivo, kaže Milinović.

„Ovaj motor, po mojoj sumnji, predstavlja takozvani ’hybrid supersonic combustion ramjet‘ sa nuklearnim jezgrom. U čemu je njegova velika tajna? On ima kontinualne režime promene. Može da radi od potpuno raketnog motora, kada radi na čisto nuklearni pogon i koristi samo nuklearno gorivo sa malim potiscima, pri prelazu u hipersoničnu brzinu, ali u atmosferi počinje da dogreva. Ima komoru dogorevanja koja radi zajedno sa nuklearnom komorom, da bi pri jako niskim visinama radio kao ’full supersonic scarmjet‘. Znači, supersonično sagorevanje plus dopunsko jezgro sa tečnim gorivom“, objašnjava Milinović.

Rusija je, prema Milinovićevim rečima, puno napredovala na polju razvijanja ovih motora. Amerikanci su takav motor predstavili 2016, a jedan od pionira ljudskog naseljavanja Marsa, Ilon Mask, planira da koristi takav motor prilikom lansiranja svoje rakete.

Međutim, ruski motori daleko su jeftiniji od američkih, a i urađeni su od kvalitetnijih materijala, kaže Milinović. Takođe, nove ruske rakete potpuno su nevidljive za radare, a kako, to je, prema Milinovićevim rečima, najveća tajna.

„Šale se Rusi, kada su iz Domborvska gađali Kamčatku i puštali projektile preko Sibira, da je bilo sablažnjavanje, telefoniranje da su došli Marsovci, da vatrene lopte lete iznad Sibira, da je počeo napad“, kroz smeh opisuje Milinović kako su izgledale probe novih ruskih raketa.

Međutim, „vatrene lopte“ su viđane i ranije na tim prostorima. Šef američke vazduhoplovne obaveštajne službe tokom osamdesetih, general Kigen, obaveštavao je javnost da su vatrene lopte viđane iznad današnjeg Kazahstana.

Radi se o „Projektu 4202“, koji potiče još iz Brežnjevljevog vremena, kaže Milinović. Taj projekat nasledio je Boris Jeljcin, koji, kako Milinović kaže, nije hteo da ga dira. Međutim, projekat je ponovo otvoren 2001.

Reakcije Vašingtona na novu rusku raketnu tehnologiju bile su različite, kaže Pavić. One su se kretale od podozrenja, preko nipodaštavanja do zabrinutosti, kako su izveštavali vodeći mediji.

„Bilo je i mnogo psihologiziranja, toliko jeftinog da je to skoro sramota čitati ili slušati: u smislu da se radi o Putinovom nadgornjavanju sa Trampom, kao što se Tramp nadgornjavao sa Kimom. To su neozbiljne analize, ali kada čujete takvu analizu nekoga ko je sedeo u Savetu za nacionalnu bezbednost kod Obame, onda vidite dokle su stvari tamo došle“, kaže Pavić.

Kod mejnstrim medija više provejava podozrenje. U medijima kao što su „Vašington post“ i „Njujork tajms“ vlada nepoverenje da je Rusija razvila novu raketnu tehnologiju, kaže Pavić. Pri tome se „Njujork tajms“ poziva na anonimne komentatore sa društvenih mreža.

Čak je i bivša savetnica za nacionalnu bezbednost Džordža Buša, kaže Pavić, novu rusku raketnu tehnologiju okarakterisala kao apsurdnu.

Neki mediji su Putinovu prezentaciju okarakterisali kao poruku Trampu jer se u video-prezentaciji pojavljuje obala Floride, gde Donald Tramp ima vilu.

Osim etiketiranjem i podrugivanjem, američki mediji nisu uspeli da ospore ruski napredak u raketnoj tehnologiji, kaže Pavić. Ozbiljni tekstovi su se pojavili, ali ne u mejnstrim medijima. Tako jedan od najznačajnijih stručnjaka za Rusiju iz vremena Hladnog rata Rej Mekgavern upozorava kuda vodi američka politika zaoštravanja odnosa sa Rusijom, kaže Pavić. On ruski napredak u raketnoj tehnologiji shvata ozbiljno.

„On kaže da se nada da će preovladati razum i da je govor Vladimira Putina poziv da se sedne za pregovarački sto. On na to stavlja akcenat. Ali zato ne može da se pojavi u ’Njujork tajmsu‘ u ’Vašington postu‘, na Si-En-Enu, nego ko zna, prati alternativne medije i može da pročita nešto pametno, inteligentno i konstruktivno“, kaže Pavić.

Stanje koje je zahvatilo Ameriku Pavića podseća na pedesete godine prošlog veka, kada su Amerikanci upozoravani kako SAD zaostaju za SSSR-om u broju raketa.

„Kada je Sputnjik lansiran, oni su poludeli. Tada su, to je posle dokazano, počeli da filuju javnost preko medija sa lažnim podacima. Napumpavali su broj sovjetskih raketa. Posle se ispostavilo da su oni tada imali četiri interkontinentalne rakete. CIA je govorila 12, ali jedan od tadašnjih najpoznatijih novinara govorio je da će oni za pet godina imati 1.500 raketa. Onda je Kenedi izmislio pojam zaostajanja za brojem koje Sovjeti imaju, i to je koristio u kampanji protiv Ajzenhauera“, kaže Pavić.

To što su američke rakete postavljene u Rumuniji i Poljskoj, a Rusija sada asimetrično odgovara, još uvek ne podseća na Kubansku krizu iz 1962, ali ide ka tome, smatra Pavić.

„Ide se ka Kubanskoj krizi, ako se ovako nastavi. Vrlo smo blizu kriznoj situaciji. Međutim, Putin je ovim praktično uništio celu tu koncepciju. On je pokazao da oni — čak i kada bi okružili Rusiju, a to rade ne samo u Evropi, i prete ne samo Rusima nego i Kinezima, — nema te antiraketne odbrane koju ne mogu da savladaju i onda ona postaje besmislena i jedna vrlo, vrlo skupocena igračka“, kaže Pavić.