„Mama, ja sam nekada bio tvoj tata!“ Ove priče otkrile su koliko deca nekada umeju da budu zastrašujuća..

Nema ničeg slađeg i nevinijeg od dece, ali i ničeg strašnijeg kada ta čistota pokaže drugu stranu.Skoro svi su bar jednom doživeli scenu iz horor filma kada im je to anđelče sa osmehom prenelo zagrobnu poruku ili izrazilo želju da ih raščereči deo po deo.

Jedna tviterašica pitala je svoje pratioce koji imaju kontakt sa decom šta je najjezivije što su od mališana ikada čuli ili doživeli. Za nekoliko sati njen su zid ispunile priče od kojih ćete ili vrištati od smeha ili će vam se dići kosa na glavi.

S LJUBAVLJU IZ POLJSKE

– Kada je moj sin imao tri godine počeo je da peva poljsku uspavanku koju je baka moga muža pevala svim bebama u porodici. Ona je umrla mnogo godina pre nego što se moj sin rodio. Ni mi, niti bilo ko od nama bliskih ljudi govori ili peva na poljskom – napisala je mama Alison.

ORTAK SA GROBLJA

– Prolazila sam sa svojom ćerkom (2) kroz groblje koje se nalazi blizu našeg stana. Pitala me je“Mama, ko je onaj čovek u crvenoj jakni kraj kamene kuće?“. Pokazivala je u mauzolej, a na groblju sem nas nije bilo nikoga. „On mi maše“ rekla je i mahnula praznini. „Prilazi nam da popriča“ – bilo je iskustvo jedne Kejt.

MAMA, JA SAM MRTAV

– Čim je počela da priča, ćerka moje najbolje drugarice je rekla „Ja sam dečak“, ali vrlo uzrujano. Njena mama je pomislila da je trans i počela da čita o tome. Onda je odjednom izjavila „Nisam dečak sada, bila sam dečak“. Počela je da jeca „Nedostaje mi moja sestra“.

Kada joj se govor malo poboljšao, obavestila je roditelje: „Ja sam dečak. Moja sestra se brine o meni. Išli smo da posao u fabriku u kojoj prave dugmad svaki dan. Mi govorimo španski“. I onda: „Ja sam mrtav. JA SAM MRTAV“.

Jedno veče vrisak u mraku. Moja drugarica je utrčala u njenu sobu. Imala je noćnu moru. Rekla im je „Ja sam mrtav jer su me udarila kola. Išao sam u fabriku sa mojoj sestrom. Kola su me udarila. Bilo je prašine. Bio sam mrtav na prašnjavom putu. Nedostaje mi moja sestra“ – prepričala je Vendi.

PA-PA, BAKO

– Moja mama je krenula u svoju sobu da malo odrema. Moj sin ju je pitao „Bako, jesi li srećna što ćeš uskoro videti Isusa?“ – sa smeškom je prenela jedna tviterašica.

MAMA, JA SAM NEKADA BIO TVOJ TATA

– Kupila sam svome detetu plišanog zeca. Njegov odgovor je bio: „Kada sam ja bio tvoj tata, kupio sam ti istog ovakvog zeca i nikada me više nisi videla“. On je dobio ime po mome ocu, koga nisam videla 12 godina nakon dana kada mi je poklonio takvog zeca. Umro je kada sam imala 15 godina – napisala je jedna Rebeka.

TATA VIŠE NIKADA NIJE SAM ŠETAO SA SINOM

– Planinario sam u šumi sa svojim sinom (7). Bio je neobično tih i zamišljen. Odjednom je niotkuda rekao „Šuma zahteva žrtvu“ – otkrio je jedan tata.

U NJENOM ORMARU NISU BILE SAMO IGRAČKE

– Kada sam imala oko osam godina probudila sam se jedne noći i videla muškarca koji stoji u mom ormaru. Ništa mi nije rekao, samo je gledao pravo u mene i posmatrao me kako spavam. Nekoliko nedelja kasnije mama mi je pričala o svom bratu koji je poginuo pre nego što sam se rodila. Tada mi je prvi put pokazala njegovu sliku… To je bio muškarac iz mog ormara – prenela je svoje iskustvo Bej.

„DRUGI“ BAKA I DEKA

– Moj mlađi brat (5) nam je stalno pričao o svojoj „drugoj baki i deki“ koji žive u plavoj kući. Svi smo mu govorili da ne izmišlja, ali on nije prestajao. Na kraju nam je rekao da može da nas odvede u tu kući. Tako da smo seli u kola i taj mali psiho nam je 45 minuta objašnjavao skretanje po skretanje kuda da idemo. Prošli smo jedno četiri, pet mesta dok nismo došli do slepe ulice u kojoj je postajala samo jedna napuštena plava kuća – setio se Petar.

PRECIZNIJE OD ULTRAZVUKA

Muž i ja smo našoj ćerki (3) rekli kako mama ima bebu u stomaku. Ona je uporno ponavljala „ne, dve bebe“. Nekoliko nedelja kasnije saznali smo da nosim blizance. Lekari su rekli dečak i devojčica, ali ona je sve vreme ponavljala da su to njene sestre. U šali smo je pitali kada će te sestre da se rode. Na kalendaru je pokazala 28. novembar. Devojčice su rođene 28. novembra 2012. godine – kaže Marija.

Šta je najčudnije što je vama ikada dete uradilo ili reklo? Imaju li vaši mališani „šesto čulo“? Pišite nam u komentarima.