Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Naš čuveni sektolog Dimitrije Pastuović posvetio je dobar deo života izučavanju sekti na našim prostorima i autor je knjiga “Sekte i mentalna manipulacija” kao i “Horor pred našim vratima”.
Za Telegraf priča o najopasnijim sektama u Srbiji, kako izgledaju njihovi rituali, šta je najstrašnije što je video, kako je sa ekipom stručnjaka pomagao u lečenjima onih koji su bili u sekti i još mnogo toga…
Sekte su u Srbiji uglavnom tabu tema, o njima se govori isključivo kada se desi nešto loše, a čini se da nema dovoljne edukacije kako bi ljudi bili upozoreni na destruktivno delovanje pojedinih satanističkih sekti.
Koliko su ljudi u Srbiji upoznati sa sektama i kako uopšte reaguju kada čuju tu reč?
Ljudi uglavnom znaju da je to nešto loše, ali ne i o čemu je reč. O sektama se najviše priča kad se dogodi neka tragedija i kad neko izgubi glavu. Trebalo bi više malo edukovati ljude, pogotovo omladinu.
Da li ima razloga za strah od sekte?
Naravno, ljudi uglavnom pomisle na ubistva, samoubistva, sektu Crna ruža koja je izuzetno destruktivna. Reč sekta mnogima uvlači jezu pod kosti.
Koja je najopasnija?
To je sigurno “Crna ruža”. Ta sektra je rasprostranjena po celom svetu, nastala je iz Satanine crkve Antona Šandora la Veja. Kod nas se vezuje za ritualna ubistva i samoubistva. To je totalitarna satanistička sekta koja se svodi na nipodaštavanje hrišćanstva i rade sve ono kontra od hrišćana. Svi njeni članovi uglavnom završavaju tragično, tako što budu ubijeni ili se sami ubiju.
Kako izgledaju njihovi obredi?
Više puta sam ulazio na njihove obrede i nalazio ih na tim crnim misama. Crna misa počinje uglavnom na skrovitim mestima ili grobnicama spremljenim za sutrašnju sahranu. Oni se skupe, a pošto ih mrze da mese hleb, kupe neke žu-žu pogačice koje kasnije natope krvlju zeca ili neke životinje. Sve se to dešava uz upotrebu narkotika i na kraju se završava orgijama.
Novi član koji se inicira ima jedan od uslova da prespava u grobnici koja je spremna za sutrašnju sahranu.
Možete li nam opisati taj kontakt s njima kad ih nađete u tim grobnicama?
Izvlačio sam ih iz grobnica. Prosto je neverovatno kakav je to prizor i koliko su izbezumljeni. Nalazio sam i decu od 14-15 godina. Takođe, neverovatno je koliko su oni ubeđeni u to što rade.
Da li policija reaguje kada neko prijavi takav slučaj na groblju?
Da, kad ima osnova za to. Policija može da reaguje, ali šta da rade kada se grupica klinaca okupi na groblju i krenu da mantraju mogu samo da ih oteraju kući. Roditelji treba da imaju ključnu ulogu.
Kako Crna ruža vrbuje?
Oni uglavnom omladini nude ono što im nedostaje – seks, novac, narkotike. Uglavnom su te tri stvari najzastupljenije. Mesta gde vrbuju mogu biti bilo gde. Ja sam ih viđao čak ispred Crkve. Crtali su satanski krst na jednom pravoslavnom hramu.
Možete li nam reći malo više o udruženju “Bedem” koje se bavilo zaštitom građana od sekti?
Bedem je nastao je 2002.godine kao vid našeg ogorčenja, jer desila su se u roku od nekoliko dana dva samoubistva u školi „Sveti Sava“. Odlučili smo da pomognemo, a automatski su nas podržali i javnost i novinari. Radili smo jako dugo i „rvali“ smo se sa svima, ne samo sa satanistima.
To je bio jedan stručan tim, a pomagao nam je i profesor Pavle Kovačević koji je bio zadužen za dekodiranje. Čovek koji provede neko vreme u sekti mora biti dekodiran, jer ne zna šta radi i nije svestan postupaka. Bilo je u tom timu dosta advokata i sportista koji su želeli da pomognu ljudima. Radili smo veoma uspešno, imali smo dosta kancelarija po Srbiji i trudili se svakome da pomognemo.
Sa čim ste se sve susretali dok ste radili u “Bedemu”?
Često su se javljali ljudi koji su mislili da ih prati neka sekta i vrbuje, a to nije bila istina. Neki ljudi misle da je svako ko nosi crnu odeću sektaš. Najgori slučajevi su mi bila samoubistva, pogotovo kad se radilo o omladini i deci. Jedna devojčica od 12 godina bavila se prostitucijom za tu sektu „Crna ruža“ i pritom je i majku navukla na heroin.
Vodili smo je u Drajzerovu na lečenju i tamo su joj pružili svu negu. Međutim, bio je problem da se vrati u svoj grad jer je maltene spavala sa svakim trećim muškarcem tamo.
Kako prepoznajete pripadnike neke sekte?
Zavisi od grupacije. Pseudohrišćanske prepoznajem po “davljenju” ljudi na ulici, to su oni što idu od vrata do vrata i propovedaju vam svoje učenje. Pripadnici satanističkih sekti često imaju na vratu tetovaže naopako okrenutih krstova i uglavnom su u crnom i sa napadnom crnom šminkom. Bitno je da napomenem da nije svaki čovek koji je u crnini sektaš, ali onaj ko zna, može tačno da prepozna.
Gde se uglavnom okupljaju u Beogradu?
Najzastupljenije lokacije su Kalemegdan, Topčiderska šuma i Jajinci. Ovo poslednje mesto im je posebno primamljivo zbog kosturnice, jer ih privlače groblja.
Kako država može da se bori protiv tih desktruktivnih dejstava sekti?
Mislim da država mora ozbiljnije da reaguje u borbi protiv sekti. Problem je što se većina sekti ne naziva tako, već su dobile status verske zajednice i zahtevaju ista prava kao i recimo hrišćanstvo. Važno je napomenuti da hrišćanstvo ne radi to što oni rade ljudima.
Za kraj, koji je Vaš savet mladima da se zaštite od sekti?
Edukacija. Treba biti tačno obavešten, koliko problema mogu da ti nanesu. Nemam ništa protiv ni protiv kakvog učenja, veruj u šta hoćeš, ali nemoj da vrbuješ decu, nemoj da ih teraš na samoubistvo, nemoj da ubijaš.
Treba imati pažnju i umeti ih prepoznati. Ne treba ulaziti ni u kakve dilove sa njima niti prihvatati neke vidove pomoći u novcu. Na kraju se uglavnom završi tragično.
(Telegraf.rs)
