TIHA OKUPACIJA: Posle deportovanja iz EU, Srbiji preti koncentracija 300.000 Albanaca u Vojvodini i na jugu!

Piše, Dr Anja Filimonova

Bez obzira na sve napore Unmika, Euleksa, Kfora i „međunarodne zajednice“ da Kosovo uđe u rang „bezbednih zemalja“, od novembra se beleži masovno bekstvo kosovskih Albanaca sa Kosmeta. To bekstvo nosi karakter izlaska koji je bez presedana u istoriji „Republike Kosovo“. Albanci sa Kosmeta preko kontrolnog punkta Merdare se prebacuju u Srbiju, gde autobusima, privatnim prevozom i taksijima stižu do konačnog odredišta – grada Subotice, na granici sa Mađarskom.

Prilikom prelaska granice pešice, formira se grupa od 5-10 ljudi, prevashodno muškaraca od 20-40 godina, koji se organizovano kreću prema granici. Zvanično – to su građani Srbije sa čijim je dokumentima sve u redu – u rukama imaju lične karte Republike Srbije i prateću dokumentaciju koju su dobili na kontrolnom punktu Merdare. Oni koji nemaju tako pouzdane dokumente radije idu „naokolo“ – to jest unajmljuju vodiča preko šumske zone oko Subotice kako bi presekli granicu. Koordinisani rad auto-prevoznika govori nam da je to sve organizovano.

Drugo, većinu izbeglica odlikuje pristojna odeća, skupi mobilni telefoni i spremnost da se na licu mesta plati kazna, to jest, oni sa sobom nose značajne sume deviza.

Treće, većina izbeglica je sa teritorije Prištine, Vučitrna i Mitrovice, koje objedinjuje magistralni put E-80. Tako je opusteo trougao Mitrovica-Priština-Podujevo – severoistočni deo Kosmeta, koji se oslanja na Srbiju.

Podaci obaveštajne službe „Republike Kosovo“, objavljeni u „kosovskom parlamentu“, govore nam da je teritoriju Kosmeta u poslednja dva meseca napustilo više od 50 000 Albanaca, među kojima je šest hiljada učenika srednjih škola. Prištinski mediji ukazuju da je za poslednjih pola godine Kosovo napustilo od 60 do 100 hiljada. Drugi izvori tvrde da „vlada Kosova“ prikriva pravo stanje stvari i da je u poslednji dva-tri meseca izbeglo oko 200-230 hiljada.

S obzirom na 60 000 podnetih zahteva Albanaca u ovom trenutku, broj Albanaca koji imaju pasoše Republike Srbije, uskoro će preći 300 000.

Albanci koji napuštaju Kosovo najradije ćute. Ili govore o očiglednim stvarima – siromaštvu, prevari političara, nasilju mafije, kriminalu i korupciji, o tome da se posao može naći samo ako ste član „rukovodećih klanova“. Međutim, ta situacija caruje u „Republici Kosovo“ od trenutka dolaska NATO (Kfor) na Kosovo. Nije slučajno da tu teritoriju nazivaju „zonom svevlašća OPG“, „zonom haosa i mraka“, „devijantnom kriminalnom tvorevinom u Evropi“. Međutim, „kosovski projekat“ je tako izgledao od samog početka.

U „Republici Kosovo“ zaista nema privrede kao takve (uvoz proizvoda iznosi 99 odsto), situacija se postepeno pogoršavala, međutim, za poslednja tri meseca, a naročito u prve dve nedelje februara 2015. godine, sa ekonomskog aspekta nije se desila nikakva principijelno kardinalna promena. Jedini novi motiv, pored „prevara i odsustva perspektive“, izgleda da je strah. Strah, prema rečima Albanaca, od „nasilnih demonstracija“ i „vrbovanja na džihad“, „ljudi koji postaju preovlađujući u Podujevu, Vučitrnu, Prištini“, „glasina o ratu u Makedoniji“, i „novih sukoba sa Srbijom“.

Albanci govore kako je „Kosovo prepuno vehabijskih aktivista koji vrbuju za rat Islamske države (IDIL) u Siriji i Iraku“, o „puno raznih aktivista iz Makedonije, Albanije i juga Srbije – svi žele da se regrutuju u nekakve formacije“, „mi se plašimo došljaka, to su teroristi, koji, kako mi sumnjamo, imaju oružje i ko zna kakve instrukcije su oni dobili i šta im može pasti na pamet“. Međutim, dostupni podaci govore o tome da je od septembra 2014. godine u redovima IDIL u Siriji i Iraku vojevalo otprilike 250 Albanaca, od kojih je 40 poginulo.

Albanci se žale i na oštro povećanje onkoloških oboljenja – to su posledice NATO bombaradovanja osiromašenim uranijumom.

Iz Srbije Albanci pokušavaju da prodru u Mađarsku, Austriju, Nemačku. Međutim, u tim zemljama se preduzimaju ekstremne mere da se nelegalni migranti vrate. A vraćaće ih „u otadžbinu“, što prema dokumentima znači – u Srbiju. Na taj način u ovom trenutku može se konstatovati koncentracija (mobilizacija?) Albanaca u Vojvodini.

Sada se u vezi sa „albanskom akcijom“ javlja više pitanja: ko kupuje imovinu izbeglica sa Kosova? Šta predstavlja konačni cilj „albanskog talasa“, da li samo zemlje EU ili se Albanci sa ratnim iskustvom upućuju u druge zemlje? Ako se izbeglice budu vraćale iz zemalja EU, da li će one ostati u Srbiji ili će se vratiti na Kosovo (što će biti složeno učiniti, imajući u vidu postojanje srpskih dokumenata kod njih), to jest, šta može sprečiti Albance da masovno zasednu na teritoriji juga i centralne Srbije? Zbog čega se sada Albanci koncentrišu u Vojvodini?

Predstojeći događaji će najverovatnije dati odgovore, bar na neka od tih pitanja.

(Novosti)