Mnogi ostaju u lošim vezama. Pre svega, glavni razlog tome je strah od usamljenosti, ali i neuspeha. No zbog pomisli da možda nismo vredni ljubavi ili da će se nešto promeniti, ne samo da ćemo se osećati jadno, nego ćemo se podvrgnuti i zdravstvenim rizicima.
Vrlo retko u lošim vezama dolazi do drastičnih preokreta. Što pre to shvatite, to bolje. Jer osim što sprečavate mogućnost ulaska u neku novu, zdraviju i kvalitetniju vezu, trpi i vaše zdravlje.
Na Univerzitetu u Juti 2009. godine sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da su žene u lošim vezama sklonije depresiji, pod većim rizikom od gojaznosti, te pokazuju više znakova metaboličkog sindroma, koji uključuje stanja kao što su povišen krvni pritisak, moždani udar i dijabetes.
Prošli mesec objavljeno je još jedno istraživanje u naučnom časopisu o epidemiologiji, koje ukazuje na to da parovi koji u svojim vezama više ističu negativne strane, imaju i većih problema sa pamćenjem, te je kod njih primećeno brže kognitivno starenje.
Ovaj mesec je pak izašlo i istraživanje Univerziteta u Mičigenu koje je pokazalo da su partneri u lošem braku, pogotovo žene, pod većim rizikom od razvoja srčanih bolesti od parova koji su zadovoljni svojim brakom.
Psiholog Elizabeth Ochoa, koja se bavi i bračnim savetovanjem, napominje da kod parova u lošim vezama često vidi klasične simptome depresije, kao što su nervoza i anksioznost.
No ona ističe i da nezadovoljstvo može uzrokovati psihosomatske tegobe, pa se nesrećni partneri često žale na bolove (najčešće u stomaku), ali može doći i do konstantog stanja šmrkavosti.
Ovakvo ‘bolesno ponašanje’ je vrlo učestalo, a povećan je i rizik od ostalih bolesti, tvrdi neuropsihologinja Diane Robinson, jer su stres i emocije koje prate lošu vezu puno više od psihičkih boljki. „Svaka emocija je elektro-hemijski događaj u vašem mozgu sa fizičkim promenama koje je prate“, kaže Robinson.
Ona objašnjava da se u ljudima nalazi urođena sila da stvaramo veze, povezujemo se i razmnožavamo. Kad se okrenete prema jednoj osobi da ispuni to očekivanje, a veza postane loša, vaše telo oseća pretnju da bi se ta povezanost mogla prekinuti. Kad se zatim prepustite stresu koji prati vezu, vaše telo uđe u stanje ‘pobedi ili beži’ i otpušta se ceo niz hemikalija.
Ove hemikalije počinju slati signale kroz telo, budeći hormone i druge funkcije. „Svakodnevno, dva puta dnevno, u naš sistem ulazi kortizol, čija je funkcija da nas održava na oprezu, pa se možemo nositi sa stresom. No kad ste pod hroničnim stresom zbog loše veze, kortizol kola vašim sistemom celo vreme i konstantno ste u stanju opret „, kaže Robinson.
Kad se to dogodi. tj. našim telom počne putovati puno više hemikalija nego što smo navikli, automatski smo pod lupom i rastu šanse da se razbolimo. „Iz čisto biološkog aspekta, kad ste u stanju preživljavanja, vaše telo kao da gasi pomalo sve funkcije koje nisu neophodne za preživljavanje, kao što su imunitet i probava, te se povećava puls.
Tako dolazi do srčanih i stomačnih problema, te različitih drugih vrsta bolova „, objašnjava Robinson.
Kako biste izbegli zdravstvene probleme radite na svojoj vezi, pogotovo ako želite da ona dugotrajno uspe.
A ako vidite da stvarno ne ide, radije prekinite, zbog svojeg fizičkog, ali i psihičkog zdravlja.