Ako je šećer sladak, efekti koje on ostavlja na telu nisu nimalo takvi. Najnovija istraživanja dokazala su da previše šećera u organizmu ne samo da će vas udebljati, nego će uticati i na vaše mentalno zdravlje.
Ishrana bogata fruktozom – šećerom koji se prirodno nalazi u voću i povrću, ali se dodaje iu prerađenu hranu i pića, kod tinejdžera će pogoršati depresiju i teskobu, otkrili su naučnici. Uz to, ona će promeniti i način na koji mozak odgovara na stres.
Naučnici sa Univerziteta u Atlanti otkrili su da je fruktoza povezana sa ozbiljnim modernim epidemijama kao što su srčano-žilna oboljenja, rak, hipertenzija, oštećenja bubrega, dijabetes tip 2, te demencija.
Takođe, može da pogorša simptome povezane sa depresijom i anksioznosti, a ovi efekti su posebno zabrinjavajući u tinejdžerskoj dobi, kad se razvija način odgovora organizma na stres. Ako naime odgovor tela na stres postane preosetljiv, tinejdžeri mogu postati podložni visokim nivoima stresa.
A produžena izloženost stresu može povisiti krvni pritisak, oslabiti imunitet, povećati rizik od srčanog i moždanog udara, doprineti neplodnosti i ubrzati proces starenja.
Iako je glukoza jednostavan šećer, bolji je izbor od fruktoze kao izvor energije.
Prekomerna fruktoza se naime prerađuje u masti, koje se mogu taložiti u jetri, te čak uzrokovati nealkoholni masnu bolest jetre. Fruktoza dodatno opterećuje jetru, koja se zauzvrat susreće sa nizom problema, uključujući povišen nivo masti u krvi.
Šećer takođe može dovesti do otpornosti na insulin, pri čemu će telo prestati pratiti nivo insulina u krvi, te će proizvoditi još više insulina. Otpornost na insulin suprotnom je ključna pojava metaboličkog sindroma, koji može da izazove razvoj dijabetesa tipa 2, gojaznost i srčane bolesti.
Visok nivo insulina u krvi uz to blokiraju rad ‘hormona gladi’ leptina koji mozgu kaže kad masne ćelije imaju dovoljno energije.