Rusija ima nulto poverenje u NATO i smatra da se alijansa sprema za sukob protiv nje, rekao je Sergej Karganov, član Saveta za spoljnu politiku i odbranu pri Ministarstvu spoljnih poslova, upozoravajući da, ukoliko dođe do novog velikog rata, Rusija se neće boriti na svom tlu.
U intervjuu za nemački časopis, Sergej Karaganov, veteran političkih nauka, rekao je da je rizik od novog rata u Evropi u porastu za poslednjih deset godina, kao i da je na vrhuncu kao što je bio za vreme Hladnog rata.
Obilje propagande sa obe strane svedoči o opasnom stanju krize, kaže Karaganov.
„Ruski mediji su više rezervisaniji od zapadnih medija. Takođe, morate razumeti da je Rusija veoma osetljiva po pitanju odbrane. Moramo biti spremni na sve. To je izvor ove povremeno ogromne propagande „, rekao je on. „Ali šta je ono što Zapad radi? Radi samo na omalovažavanju Rusije i smatra da mu Rusija preti napadom. Situacija se može uporediti sa krizom krajem 1970-ih i početkom 1980-ih. “
Karganov u tom smislu misli na masivno nagomilavanje nuklearnih projektila srednjeg dometa u Evropi koji bi mogli da dovedu do namernog nuklearnog rata. Rakete su veoma blizu i imaju veoma kratko vreme dejstva, tako da gotovo nema vremena za napadnutu stranu da reaguje, a što bi rezultiralo jedinom mogućom opcijom, automatskom odmazdom nuklearnim baražom.
„Sadašnje nagomilavanje NATO snaga na ruskoj granici se ne razlikuje od nagomilavanja „Peršinga“ i „SS-20″ raketa pre tri decenije, barem u smislu pogrešnog opravdanja za njihovo raspoređivanje“, rekao je Karganov.
„Strah u zemljama kao što su Poljska, Litvanija i Letonija su izgovor NATO-a za stacioniranje oružja. Ali to im ne pomože; mi to tumačimo kao provokaciju. U eventualnoj krizi, mi ćemo uništiti upravo to oružje. Rusija se nikada neće boriti na svojoj teritoriji „, rekao je on.
„Pomoć koju NATO pruža baltičkim državama nije simbolična. To je provokacija. Ako NATO prekrši pravila i započne sa ugrožavanjem protiv Rusije biće kažnjen „, istakao je Karganov.
„Deo problema je i prekid u komunikaciji, kao što je rad u Savetu NATO-Rusija, koji je i stvoren da bi se rešile razlike između Alijanse i Rusije, ali to više nije legitiman organ“, navodi Karaganov.
„NATO je postao kvalitativno drugačiji savez. Kada smo počeli dijalog sa NATO-om, to je bio odbrambeni savez demokratskih snaga. Ali i tada, Savet Rusija-NATO je služio kao paravan za širenje NATO-a. Kada smo Savet zaista trebali u 2008. i 2014. godini, njega nije bilo“, rekao je Karganov misleći na napad Gruzije na Južnu Osetiju i nasilni prevrat u Ukrajini.
„Neprijateljstvo između Rusije i Evrope boli obe strane i na druge načine. Nakon decenija bezbrižnog života, Evropa je zaboravila kako da se uključi u realnu politiku za razliku od Rusije, što znači da Evropa gubi pomoć od Rusije u raznim pitanjima, uključujući i izbegličke krize, a koju pomoć Moskva ne želi da ponudi u svetlu postojeće konfrontacije“, dodaje Karganov.
„U Evropi, imate drugačiji politički sistem, onaj koji nijje u stanju da se prilagodi izazovima novog sveta. Nemački kancelar je rekao da je naš predsednik živi u nekom drugom svetu. Verujem da živi u stvarnom svetu „, rekao je Karaganov.
Karaganov kaže da Rusija neće uskoro ponuditi bilo kakve ustupke Zapadu i umesto toga će fokusirati svoju pažnju prema istoku dok pluta dalje od Evrope, iako, po rečima Karganova, takav ishod nije najbolji za Rusiju.
“Verujemo da je Rusija moralno u pravu. Neće biti nikakvih ustupaka sa naše strane”, rekao je on.
(Vostok)