Došlo je do zamora unutar EU , jer je Euleks gubitnička misija i EU ne želi više da se bavi time.
Ako bi Amerika promenila stav prema Albancima, i stvari vratila u UN, na neki način bi devalvirala odluku Kosova o proglašenju nezavisnosti.
Misija Euleks nije mogla da obavi povereni zadatak i zato se deo nadležnosti vraća Unmiku. Za Prištinu jačanje Unmika svako nije dobra vest, jer posle osam godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ovo je najveći poraz za Prištinu koja pokušava da se legitimiše kao država, prenosi prištinska štampa.
Prema pisanju albanske štampe, plan je do sada prošao više komiteta i u aprilu ili maju bi trebalo da prođe budžetsku komisiju, što će omogućiti da od juna Unmik formira Direkciju za vladavinu zakona i korektivne službe.
Da li ovo znači da Unmik na mala vrata ponovo preuzima ingerencije na Kosovu ili…?
Sagovornici Sputnjika slažu se da vraćanje nadležnosti Unmiku iz oblasti vladavine zakona nije moglo da se desi bez saglasnosti Amerike, doduše, kako ocenjuju iznuđeno, jer se misija Euleks pokazala kao neefikasna.
To, tvrde oni, ne znači ukidanje ove misije, ali liči na svojevrsno priznanje međunarodne zajednice da je — pala na ispitu.
Duško M. Čelić, profesor na Pravnom fakultet Univerziteta u Prištini, za Sputnjik kaže da je rano suditi o tome da li EU „diže ruke“ od Kosova i Metohije i vraća ga pod kontrolu UN, ali se slaže sa činjenicom da je zbog mnogih afera u misiji EU za vladavinu prava na KiM očigledno da je ta misija pretrpela neuspeh.
Čelić dodaje i da je Unmik dobio novu lokaciju i prostorije na području Prištine, što svakako ne ukazuje da će Misija UN prestati skoro sa radom.
Bivši ambasador Srbije pri UN Vladislav Jovanović podseća da je Unmik poslat da bude staratelj, dok se ne postigne dogovor, ali da je prećutao proglašenje nezavisnosti Kosova što je — loša stvar. Po njemu, svaka priča o ambiciji Unmika da povrati nadležnosti koje je preneo na Euleks, nisu mnogo uverljive.
„Euleks jeste pao na ispitu u isterivanju pravde i verovatno je razočarao mnoge, te se sada neko u administraciji UN setio da bi lošeg đaka trebalo vratiti u magareću klupu. Koliko je oslabljeni Unmik sposoban da uradi ono što nije radio ni kada je imao pun mandat, drugo je pitanje“, ističe Jovanović.
On nije siguran da u ovom trenutku može jasno da se razazna da li je u pitanju samo nezadovoljstvo radom Euleksa ili pokušaj da se deo nadležnosti zaista sa Euleksa vrati na Unmik. Nije siguran ni ko je to inicirao, ali je lično mišljenja da „voda koja se jednom prospe iz vedra ne može da se vrati“.
„Američki inters je bio da oslabe uticaj UN na KiM i pojačaju EU uticaj. Ako bi sad Amerika promenila stav prema Albancima, u šta ne verujem, pa stvari vratila u UN, na neki način bi devalvirala odluku Kosova o proglašenju nezavisnosti. To bi bila revolucionarna promena“, smatra Jovanović.
Amerika, međutim, nije poznata po naglim promenama u spoljnoj politici, tim pre jer im je albanski partner potreban za strategijske slike koje stvaraju i na Balkanu, i na Bliskom istoku, napominje bivši diplomata i dodaje da treba sačekati i videti dalji razvoj događaja.
Dušan Proroković iz Fonda za stratešku kulturu podseća da je u institucijama EU bilo dosta povika na Euleks.
„Ako EU diže ruke, samo UN može da je zameni. Došlo je do zamora unutar EU, jer je Euleks gubitnička misija i EU ne želi više da se bavi time. Euleks je došao u jedan interegnum, jer ne mogu da prebace Albancima nadležnosti, jer je sistem potpuno kolabirao, a sa druge strane ne znaju ko ponovo može da se bavi tim poslom. I tu se ponovo pojavljuje Unmik, kao novo privremeno rešenje“, kaže Proroković.
Predsednik Nacionalnog veća Srba na KiM Momčilo Trajković ubeđen je da bi reinkarnacija Unmika bila pobeda pravde i zaustavljanje procesa jednostrane nezavisnosti Kosova.
„To bi ojačalo poziciju Srbije i Srba na KiM. A ono što je najvažnije, vratila bi Kosovo u okvire Saveta bezbednosti, što bi automatski značilo i jačanje pozicije Rusije i Kine u stabilizaciji stanja, kao i u procesu odlučivanja o statusu Kosova. Tek tada bi Zajednica srpskih opština imala smisla. Ovo bi takođe moglo da eventualno otvori mogućnost i vraćanja ruske vojske u sastav Kfora. Slažem se da bi to značajno oslabilo državnosti Kosova“ i uspostavljanje novog pravnog poretka. Međutim, to bi podgrejalo nove proteste i nemire Albanaca na Kosovu, što bi umnogome ugrozilo bezbednost, pre svega Srba na KiM“, kaže on.
Profesor Čelić naglašava da bi povratak Unmika bio faktički korak u pravcu jačanja reafirmacije principa očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, te da zato Srbija ne bi trebala da nemo posmatra i čeka šta će se i da li će se išta dogoditi, već da bi morala da se diplomatski angažuje na tome.
„Sklapanje i sprovođenje takozvanog briselskih sporazuma u svrhu ’normalizacije odnosa‘, u direktnoj su suprotnosti ne samo sa Ustavom Srbije, već i sa rezolucijom 1244. Ipak, mislim da bi ovo mogao biti dobar znak kada je reč o statusu KiM i da će pružiti tračak nade da statusna bitka (još) nije izgubljena“, zaključuje on.
(Beograd.in)