TAJNA TESLINOG PISMA KOJA JE ŠOKIRALA SVE: „Mi smo srpska deca, pucajte“

U pismu „svojoj braći u Americi“, aprila 1942. godine poručuje da „kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama…“ treba pružiti podršku snagama koje se bore protiv nacističke pošasti i odazvati se pozivu predsednika SAD Frenklina Ruzvelta.

U pismu „svojoj braći u Americi“, aprila 1942. godine poručuje da „kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama…“ treba pružiti podršku snagama koje se bore protiv nacističke pošasti i odazvati se pozivu predsednika SAD Frenklina Ruzvelta.

S vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručni pokušali da potkrepe svoje tvrdnje o tome da je veliki pronalazač bio podjednako ponosan na „svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“, i da je u stvari sve vreme bio isključivo Jugosloven ili samo – kosmopolita.

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji rade u njemu, Nedeljnik je, kako bi jednom zasvagda stavio tačku na „naš“ ili „vaš“, dobio uvid u dokumenta u kojima se Tesla izjašnjava o tome ko je i odakle potiče, i šalje poruke „svojoj braći“ rasutoj po Americi.

U pismu „svojoj braći u Americi“, aprila 1942. godine, govoreći da će se u toj godini odlučiti sudbina svega sveta i da snage zla okupljene oko Hitlera moraju biti uništene – a sam neće dočekati njihov poraz jer će umreti u januaru sledeće godine – govori o borcima u Jugoslaviji i poručuje im da „zbog toga, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugoslaven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama…“ treba pružiti podršku snagama koje se bore protiv nacističke pošasti i odazvati se pozivu predsednika SAD Frenklina Ruzvelta.

„Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junačstvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su, pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte.’“ U istom pismu „braći“ Tesla ističe da se ne sme raspirivati mržnja protiv „svoje braće“.

„Nerazdruživa je sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca u Staroj Postojbini, ma šta neprijatelj pokušao da radi“, ispod čega je stavio svoj potpis.

Činjenica da je Tesla rođen u Smiljanu u Lici ne govori mnogo bez istorijskog konteksta: bila je to granična oblast Austrijskog carstva koje je od 1867. preraslo u Austrougarsku monarhiju, a Smiljan je od 1918. bio u sastavu države Jugoslavije i tek od proglašenja nezavisnosti države Hrvatske 1991. postao njen deo.

Za svog života je Tesla bio državljanin Austrije, pa od 1867. Austrougarske, a od 1891. državljanin SAD. U etničkom i religioznom smislu bio je pravoslavni Srbin, a tako je i zaveden po rođenju (pogledati krštenicu) i po smrti (opelo je držao srpski prota u Njujorku).

Ipak, kako nikada nije krio da je Srbin, u nekim situacijama toga doba bilo je posebno važno naglasiti. Proučavajući dostupnu građu, autori Svetislav Lj. Marković i Bratislav Stojiljković, u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, pominju koliko je za tadašnji srpski narod bilo važno da prenesu vesti o „srpskom Edisonu“ i njegovom uspehu u svetu.

Prvi novinski prikaz objavio je novosadski Branik krajem 1889. godine i prvi tekst pod nazivom „Srpski Edison“, na naslovnoj strani, napisao je Nikoladin Kosanović, muž najmlađe Tesline sestre Marice Kosanović.

„Ujedno Ti šaljem po jedan broj ‘Branika’ i ‘Srpskog glasa’ da vidiš kako su Te predstavili Srpstvu i Slovenstvu“, navodi se citat iz pisma u delu Lj. Markovića. „Tako su Te od prilike prikazali valjda svi i srpski i slovenski listovi, koliko – sam i sam čitao, i koliko sam čuo. Za naslov nemoj se ljutiti.

U originalu bilo je rečeno ‘Srbin pronalazač u Americi’, ali ‘Branik’ sam na svoju ruku promijenu naslov onako kako vidiš. Urednik mi je naročitim pismom zahvalio za članak i molio me i privatio, da ga o Tebi i Tvojim radovima izvještavam.“

U nastavku pisma Tesli, Kosanović ga „u ime Srpstva i Slovenstva“ moli da mu redovno šalje izveštaje o svojim „umnim radovima“. „Tvoj će um i odsad svijetliti samo tamo u tuđini – ali za Tvoj rod i narod pogotovu kao iskra u pepelu.“

A u samom članku „Srpski Edison“, kako se navodi u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, posebno se ističe u fusnoti da članak „opisuje rad jednog Srbina naučenjaka, koji će ime srpsko proslaviti u širokom svetu.“

„Taj junak naš, to je Srbin Nikola Tesla…“, konstatuje se u članku iz 1889. godine i sugeriše da bi neki stručnjak mogao da nabavi kopije Teslinih patenata, pa da „potanje prikaže srpskom i slovenskom svijetu te mnogobrojne izume našeg srpskog Edisona“.

„… Možemo se sa velikom sigurnošću nadati, da duh toga našeg Edisona, ako ga bog poživi, u najbližoj budućnosti neće mirovati, nego će na protiv sve produktivniji bivati, – i sve to obilatije raditi na korist čovječanstvu, a na diku i ponos malom narodu srpskom iz koga je ponikao.“

Navodeći šta su strani mediji pisali o njemu, autor kaže da i po „žurnalima franceskijem i italijanskim puno što šta o radovima ovoga novoga Ruđera Boškovića…“ ima, ali o tome bi trebalo da javljaju učeni studenti, koji bi „kadri bili shvatiti i razumjeti ono što im brat Srbin Ličanin po Americi stvara“.

U njegovoj biografiji je neizbežno pomenuti da mu je otac bio „srpsko pravoslavni sveštenik Milutin Tesla“, koji je, kako se navodi u članku, „pre deset godina umr’o u Gospiću kao proto. Mati mu je Đuka rođ. Mandića, udovica uzorita među popadijama srpskijem. Živa je, dakle dočekala je slavu svoga sina.

Uzgred budi rečeno, vrijedna ova starica, i ako ne zna čitati ni pisati, znade n.pr. iz narodnih pjesama, iz ‘Gorskog vijenca’ i t.d. recitirati čitave partije…“ Tesla je, prema rečima autora, znao da recituje Bajrona, Šekspira, Getea, ali i Lazu Kostića, Šilera, Zmaja, Branka, Njegoša, Leopardija…

(Nedeljnik.rs)