HOLIVUDSKI RAT ZBOG SRBIJE I RUSIJE: Gori internet zbog sukoba Denzela i Morgana!

Slučajan „sukob“ dve holivudske zvezde, Morgana Frimana i Denzela Vošingtona, zapalio je internet u Srbiji. Dok je Friman pričao staru klintonovsku verziju rata u Bosni, dotle je Vošingtonova izjava, slučajno data u isto vreme kada je emitovan Frimanov film, došla kao neka vrsta satisfakcije.

Angažman javnih ličnosti u političkom životu nije ništa novo, pogotovo glumaca, koji svojom popularnošću jemče za kredibilitet kandidata ili političke opcije koju podržavaju.

U demokratskoj utakmici, politički angažman javnih ličnosti je uobičajen, koliko u Americi, toliko i u Srbiji, ali političke izjave američkih javnih ličnosti imaju većeg odjeka s obzirom na njihovu planetarnu popularnost i na to da američka politika ima odjeka u celom svetu.

Poslednjih dana su tako dva politička stava, koja su izrekla dvojica oskarovaca, Afroamerikanaca, fantastičnih glumaca, ustalasala srpsku javnost.

Morgan Friman je u epizodi dokumentarnog serijala „Priča o nama“, koji se emituje na TV kanalu „Nacionalna geografija“, izneo niz neistina i plitkih zlonamernih zaključaka o zločinu u Srebrenici.

Friman je za vodiča kroz Srebrenicu imao sarajevskog novinara Senada Hadžifejzovića, koji je milionskom gledalištu objasnio da je srpska vojska došla iz Srbije i pokupila stanovnike Srebrenice, Muslimane.

„Tamo su ih razdvojili, pa su muškarci i dečaci odvedeni u planine i ubijani. Tada su počeli masovna ubijanja, po hiljadu ljudi u jednom naletu“, rekao je Hadžifejzović Frimanu.

Niko zdrave pameti ne može da negira da se u Srebrenici dogodio masovni zločin, kao što niko ko nije zlonameran ne može da ne tvrdi da se Frimanovo objašnjenje — kosi sa istinom. Ono je toliko uprošćeno, jednostrano i u službi odbrane jedne politike i zaraćene strane u BiH da ne može da ne bude okarakterisano kao najprovidnija propaganda.

Da zlo bude veće, Friman se u razgovoru sa Hadžifejzovićem predstavio kao, kako je rekao, poznavalac situacije u bivšoj Jugoslaviji i naveo da u BiH i dalje žive Hrvati, Slovenci i Bosanci!

Srpsku javnost takođe je uzburkala (i većinu obradovala) izjava slavnog glumca Denzela Vošingtona, koji je na konferenciji za medije u Njujorku izjavio da je izborna pobeda Donalda Trampa spasila SAD od uspostavljanja „orvelovske policijske države“ u rukama demokrata koji bi koristili istu autoritarnu taktiku „stalno iznova“ da „zaobiđu volju naroda na budućim izborima“. Trampova pobeda je zaslužna i za to što je Amerika izbegla rat sa Rusijom, rekao je Vošington.

Friman i Vošington mogu se, u svetlu izjava i dela, posmatrati kao paradigme dve Amerike — one koja još uvek ne može da prežali izborni poraz Hilari Klinton i one koja podržava Donalda Trampa kao čoveka koji je obećao da će ispraviti stvari koje tište Amerikance.

Sa druge strane, Frimanov film i Vošingtonova izjava mnogo su komentarisani na društvenim mrežama u Srbiji. Iako se ne odnosi direktno na Srbiju, Vošingtonova izjava, data otprilike u isto vreme kada je prikazana epizoda Frimanovog filma, došla je kao neka vrsta satisfakcije.

Sa time se slaže i reditelj Bratislav Petković.

„Gledam po sebi. U odnosu na Frimanovu izjavu, ovo dođe kao melem na dušu. Više mi to prija i mislim da je u pravu Vošington“, kaže Petković.

Dobro je, kaže Petković, što se pokazuje da pripadnici afroameričke zajednice imaju oprečna mišljenja, jer to je zajednica koja je, što se tiče politike, uvek bila monolitna. Velika većina Afroamerikanaca podržala je Hilari Klinton na prošlim izborima.

Istorija od pre 25-30 godina koju je Srbija prošla prepuna je očekivanja da neko prepozna ono što se zaista odigralo između Klintonove administracije i srpskog naroda, kaže reditelj Stanko Crnobrnja.

„U toj istoriji ova strana nije stigla, nije mogla i nije umela da svoju priču ispriča da bi mogla da parira toj jednoj, evidentno u velikoj meri ’fejk‘ priči koju je Klintonova administracija lansirala zbog njihovih ličnih interesa. Kada neko drugi, koji je, između ostalog Amerikanac, još i Afroamerikanac, još i ultrapoznati glumac i oskarovac, otprilike tu neku istinu kaže, onda to može mnogim ljudima, koji čekaju da tako nešto izjavi, da bude neka vrsta iskupljenja, olakšanja, jer je zaista teško da tolike godine verujete u jednu priču i znate da je ona istinita, a nemate potvrdu. Kada se ta potvrda pojavi, to mora da bude neko olakšanje“, kaže Crnobrnja.

I u Srbiji i u Americi ima odjeka kada tako popularni glumci kao što su Denzel Vošington i Morgan Friman izraze politički stav, kaže reditelj Aleksandar Mandić.

Mandić, ističe, nije gledao Frimanov film, ali ako su srpski mediji tačno preneli i prepričali ono što je u filmu izgovoreno, to je pokazatelj, kako kaže, strašne američke osobine, koju on naziva pretencioznim, uobraženim neznanjem.

„Često je to odlika velikih nacija, da veruju da su najpametniji i da sve znaju, a u stvari su obične neznalice. Nema pojma i prodaje se da sve zna. I, što je najveselije, to je ono što je strašno, što Amerikanci ne strepe od posledica. Oni nešto kažu, bombarduju nešto, ubiju nekog… Ništa, nema veze. To ih polako dokusuruje, jer svet neće to da trpi“, kaže Mandić.

Crnobrnja naziva Frimana političkim pacerom, koji, poput mnogih holivudskih zvezda, kako kaže, ritualno obilazi krizna žarišta. Oni se uvlače u politiku, što je, prema Crnobrnjinim rečima, ljudski, ali za to nemaju ni spreme niti sposobnosti.

„Svi oni imaju neke svoje omiljene političke teme, nekima je to Bosna i bosanski rat i vole da se stave u tu priču bez mnogo pokrića“, kaže Crnobrnja.

Vošingtonovu izjavu Crnobrnja ocenjuje kao zanimljivu. U njoj može da ima, kako kaže, razloga za promišljanje jer on pripada mlađoj generaciji glumaca u odnosu na Frimana, na drugi način od njega je angažovan u američkoj politici i imao je prilike da se izbliza uveri kako funkcioniše mašinerija Demokratske stranke, kaže Crnobrnja.

Denzel Vošington je u pravu za sve što je rekao, pogotovo kada je klan Klintonovih u pitanju, smatra Crnobrnja.

„Možda su to malo pojednostavljene, skoro u parolama, rečenice, ali je vrlo važno što ih je on rekao. Nisam čuo da je neko tako jasno doveo u vezu te pojave. On je izrazito interesantno nastupio i pristupio, tako da njegova vredi da se uradi mala, dodatna analiza i da se krene putokazom koji je on dao i da se porazmisli o tome koliko bi sada bilo problema između Amerike i Rusije da nije pobedio Tramp. Privatno mislim da je on u velikoj meri u pravu“, kaže Crnobrnja.

Kada se govori o političkim istupima javnih ličnosti, pogotovo glumaca, uvek se postavlja pitanje da li se radi o autentičnom političkom stavu, u koji onaj koji ga izgovara zaista veruje, ili se radi o naručenoj ulozi za koju se dobija honorar.

Jer Friman je poznat i po istupu u antiruskom spotu koji je imao cilj da američka javnost poveruje u tezu Demokratske stranke da je Rusija pomogla svojim mešanjem da Tramp pobedi na izborima.

Mandić tvrdi da u ovim slučajevima honorari nisu u pitanju.

„Možda tu postoji manipulacija iza scene. Taj kome treba neka izjava zna sa kim ima posla i zna da će reći šta će reći, pa se tako došlo do njega. Ali to da Friman govori to što misli da zna, a ne zna, u to sam ubeđen da je tako. Prosto, to je jedna nadmenost koja je nesnosna“, kaže Mandić.

Petković, ipak, nije siguran da su Frimanovi istupi, kako kaže, plod ubeđenja.

„Pre će biti da su plaćeni. Znate da se u Americi sve kupuje za novac, to su ozbiljni honorari i mislim da će pre biti to. Tamo možete da naručite šta god hoćete, samo je pitanje koliko ste spremni da odrešite kesu. Mislim da bi, kada bi se sreli Denzel i on, ali u nekoj kafani ili pabu, priča bila potpuno drugačija“, kaže Petković.

Poznato je da američke državne strukture u Americi koriste Holivud kao sredstvo meke moći i uticaja, političkog i propagandnog, kaže Crnobrnja. Takođe je poznat slučaj pevačice Maraje Keri, koja je, uoči agresije NATO-a na SRJ pevala na krilu američkog bombardera, za šta je dobila honorar.

Holivud služi za promovisanje američke meke moći već dugo, a iako on važi za, kako Crnobrnja kaže, kvazilevičarski centar, u njemu već dugo postoji žarište desničarskog političkog mišljenja, koje je oličeno u Ronaldu Reganu.

Veza između politike i medija u Americi nije slučajna, ona je prirodna, dodaje Crnobrnja. Ona uvek postoji — Kenedi je bio televizijski predsednik, Regan filmski, Obama internetski, a Tramp je Tviter-predsednik. Kao kandidati za buduće predsednike važe vlasnik „Fejsbuka” Mark Cukerberg i medijska zvezda Opra Vinfri.

„Ta je veza vrlo razuđena, bogata, ima mnogo kontakata i sa leve i sa desne strane i to je u Americi prirodan ambijent. To nije ništa neprirodno za njihovo poimanje politike, pa čak i na lokalnim nivoima toga ima jako mnogo i često se pojavljuje. Njihova politička kultura to potpuno prihvata“, kaže Crnobrnja.