Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ovo je apel jedne supruge i majke za sve koji imaju i voze motor. Dragana Đermanović podelila je ovaj status na Fejsbuku u nadi da će ga pročitati što više ljudi. Život može da stane u sekundi… Njenu objavu vam prenosimo u celosti:
“Drugi je septembar, oko 16 sati, moj Nikola je imao ozbiljan udes… na putu Inđija – NS. Vozio je motor, imao kompletnu opremu, nigde nije pogrešio. Stariji čovek je iz suprotnog smera naglo skrenuo na pumpu sa Nikoline desne strane, preko pune linije. U sekundi se našao ispred njega!
U 16 sati mi je stigao SMS: “Nikola imao udes”. Počeo je pakao! Dovezen je u Urgentni centar, prvi pogled i poljubac i njegove reči: “Izvini Gago”.
Hitna snimanja, pregledi… seku mu burmu, ja ga držim za ruku… bled, izmučen, u bolovima.
Dijagnoza: prelom butne kosti, kolena i potkolenice desne noge i nekoliko preloma desne šake. Kreće na ortopedsku operaciju… pada u šok, dijagnoza – unutrašnje krvarenje. Umesto ortopedske, ide na abdominalnu operaciju. U stomaku više od 2 litra krvi iz creva. Šav, 23 kopče. Šok soba, na aparatima, ugrožen život… agonija!
Deca. Nina i Jovana, njegova mama, sestra… svima treba da kažem. Gde da idem, koga da zovem. Jutro, 3. septembar sve je i dalje neizvesno, ortopedske operacije se odlažu do daljnjeg. Na transfuziji… jutro kada sam ga videla. Bez svesti je. Dan kada mi je pre 7 godina umro tata.
Drhtim. Umirem. On je moj život. Budi se oko podneva, u bolovima… butna kost krvari, ali je slab za narednu operaciju. Posete šok sobi. Sati čekanja za minute u kojima smo zajedno. Suze. Moje i njegove. Curice pate. U srcu sreća, jer je živ!
Peti dan operacija butne kosti i šake. Šipka duga 40 cm, u šaci 4 klina. Koleno i potkolenica čekaju treću operaciju… zbog rana i plikova u tom predelu.
Čekamo još 2 nedelje… on je nepokretan. Tužan. Bolan. Viđam ga, svaki dan ima samo taj jedan smisao – da budemo zajedno. Treća operacija. Fiksator na kolenu. Bol. Naredna četiri meseca sa tim. Štake ne može da koristi zbog preloma šake. Posao, deca, Nikolin posao (jer smo porodična firma), birokratija, škola septembarska (8. i 4. razred), predavanja, zaposleni, računi… sve što sam radila, sve što je on radio i 1.000 kila bola na mojim ramenima. Dug, predug mesec. A oporavak je tek počeo. Sve je drugačije. Ali smo sada zajedno. Nikad neće biti isto, ali imamo jedno drugog.
Do sada je automobilom prešao preko 700.000 km, a motorom, koji vozi 8 godina oko 50.000 km. Ima iskustva, nije klinac, uvek je bio odgovoran. Teško, teško, teško. Čim prohoda idemo da kupimo nove burme.
Pišem vam jer možda vozite motor, možda planirate da ga kupite, imate drage ljude koji voze ili planiraju da ga kupe. Želim vam da NIKAD ne iskusite ovaj bol i tugu. Molim vas razmislite, na motoru ništa nije do vas. Život nema cenu. Suze voljenih su preskupe. Volite sebe i druge i mislite o bezbednosti. Kupite sigurniji auto. Ove stvari se ne događaju drugima, mogu se desiti bilo kome. Ne želim da se dese vama.”
(Telegraf.rs)
