Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Dan nakon, kako je najavljivano, istorijskog referenduma u Makedoniji i jedni i drugi slave. I oni koji su bili protiv promene imena države i oni koji su potpisali sporazum sa Grčkom o novom imenu.
Ostalo je nejasno da li Makedonija menja ime ili ne? I šta su posledice kontradiktornih rezultata referenduma?
Prema sinoćnjim rezultatima makedonske izborne komisije (DIK) na glasačka mesta izašlo je tek nešto više od 34 odsto birača upisanih u birački spisak. Taj broj izašlih nije dovoljan da bi se referendum smatrao uspešnim, s obzirom da je bilo potrebano da izađe pedeset odsto plus jedan.
Mala izlaznost razlog je za slavlje opozicije, koja je referendum uglavnom bojkotovala i likovanje jer je isti propao. Međutim, aktuelna vlast na čelu sa Zoranom Zaevim takođe slavi. Njihov povod za slavlje je rezultat opcije „za“ – više od 90 odsto onih koji su izašli (od onih 34 odsto) na glasačka mesta glasalo je za ulazak u NATO i EU, odnosno prihvatanje sporazuma sa Grčkom koji je upravo Zaev dogovorio sa Ciprasom.
Ovi prvi tvrde da to nije validno, jer je referendum doživeo fijasko zbog male izlaznosti, a Zaev pominje čak i vanredne izbore ako opozicija ne prihvati „volju građana“.
Kvaka 22
Činjenica je da rezulatat referenduma nije stavio tačku na priču o promeni imena te bivše jugolovenske republike, prvenstavno jer je bio – savetodavan.
To znači da ni u slučaju da je pedest odsto plus jedan birač zaista izašao na izbore, pa čak ni da su 100 odsto glasali za opciju „za“ saga oko promena imena ne bi bila gotova. Može se reći da je ovo prva runda koja je opoziciji dala vetar u leđa, ali vlast ima još jednu šansu – izmena ustava u Sobranju.
To je zapravo ključni deo cele priče. Da bi sporazum koji je 17. juna potpisan na Prespanskom jezeru zaživeo, potrebno je da Makedonija izmeni ustav i dogovorene odredbe vezane za ime unese u njega, a nakon toga da grčki parlament ratifikuje dokument koji su potpisali šefovi diplomatija.
Put do toga je dug. Prvo, Zaev i njegov SDMS koji u koaliciji sa albanskom strankom DUI ima većinu u Sobranju, za izmenu ustava mora da skupi dvotrećinsku podršku u parlamentu. Većina albanskih partija jeste za promenu imena, ali će Zaevu za promenu ustava biti potreban i poneki glas opozicije, ako ne i same VMRO-DPMNE.
Teško da bi do toga moglo da dođe, jer su čelnici te stranke izrazito protiv sporazuma sa Grčkom. Čak, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov koji dolazi upravo iz VMRO, sporazum je nazvao „istorijskim samoubistvom“ i odbio da glasa.
Pojedinci bi možda mogli da pređu na drugu stranu, a matematika kaže sledeće:
Parlament u postojećem sastavu (od decembra 2016. godine) ima 120 poslanika, od kojih najviše ima upravo nekadašnja vladajuća, a danas opozicioona VMRO-DPMNE 51. Slede je SDSM Zorana Zaeva sa 49, dok preostalih 20 mesta zauzimaju albanske etničke partije – Demokratska unija za integracije (DUI) koja ima 10 poslanika (koalicioni partner Zaeva), Pokret Besa pet, Alijansa za Albance tri, a Demokratska partija Albanaca (DPA) ima dva poslanika.
Dvotećinska većina u Sobranju znači da za izmene ustava mora da glasa 81 poslanika. Zaev sa svojom koalicijom trenutno ima 59 glasova, što znači da mu fali najmanje 22 glasa. Preostale albanske partije u Sobranju imaju još deset glasova, pa jasno da će 12 glasova potrebnih za izmenu ustava Zaev morati da traži u najvećem oponentu.
Verovatno je zbog toga, u prvom obraćanju nakon zatvaranja glasačkih mesta pozvao opoziciju da ostavi partijske i lične interese po strani.
– Razgovaraćemo sa protivnicima u parlamentu i ukoliko imamo dvotrećinsku većinu za ustavne promene, nastavićemo sa realizacijom sporazuma sa Grčkom. Ukoliko to ne budemo imali, raspisaćemo nove izbore – rekao je on.
Premijer Makedonije rekao je i da neće podneti ostavku koju je najvaljivao uoči refernduma ako on propadne, a ukoliko vanrednih izbora bude bilo migući termin je mogući termin novembar.
Prethodno su se u pojednim makedonskim medijima pojavile nezvanične informacije da će grupa poslanika iz VMRO-DPMNE podržati izmene ustava, pod uslovom da referendum bude uspešan jer bi onda mogli da opravdaju tu svoju odluku. Čak i da je to bila opcija, sada više nije izvesna.
Ako vlast u Makedoniji uspe da izmeni ustav i u isti unese ime Republika Severna Makedonija kako je dogovoreno krajem juna, grčka strana treba da ratifikuje sporazum u svom paralementu, naverovatnije početkom 2019. godine.
Iako i tamo postoje jaki otpori tome (čak i u Ciprasovoj stranci) očekuje se da če to ipak biti daleko manje komplikovan zadatak od onog koji čeka Zaeva.
Sa novim ustavom, novim imenom i bez starih problema Makedonija je na dobrom putui da postane prvo 30. članica NATO, a potom i EU čemu teži od 2004. godine.
(Blic)
