Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Proizvodnja malih krastavaca, takozvanih kornišona, tek je u početnim fazama, a potražnja za njima u zapadnim zemljama Evrope je velika.
Na 10 ari može se zaraditi između 6.000 i 7.000 konvertibilnih maraka (3.000 – 3.500 evra), nema nikakvih ulaganja, a otkup je zagarantovan.
Zainteresovanima u BiH se daje prilika, kako za zaradu, tako i za zaposlenje kod brojnih otkupljivača.
Jedna od njih je i Adriatik Grupa koja je pokrenulas zanimljiv projekt s kojim se podstiče proizvodnja i otkup krastavaca kornišona u BiH. Cilj je podsticanje domaćih poljoprivrednika na uzgoj krastavaca, bobičastog voća i paprika.
“U ovoj godini smo naglasak stavili na krastavac A klase, kornišon, za koji smo osigurali tržište u BiH i EU-u. Projekat je vredan 9 miliona maraka, tako da ćemo u idućih pet godina zaposliti više od 6.000 poljoprivrednika u BiH”, kaže Ismeta Jakupović, direktor firme Agrona.
“Ovo je za poljoprivrednike velika prednost jer apsolutno nemaju nikakva novčana ulaganja, a mi im osiguravamo sve. Na kraju sezone oni to vraćaju kroz otkup određene količine proizvedenog kornišona”, naglasila je Ismeta Jakupović.
Kao i u BiH, i u Srbiji je sve više onih koji pokušavaju da kod kuće gaje hranu, pre svega jer onda imaju sveže namirnice, koje zbog modernih sistema mogu lako da se gaje. Uz to, reč je o uvek svežim namirnicama koje, osim što su jeftinije nego da se kupuju u trgovinama, često i boljeg kvaliteta. Pri tome, sopstveno gajenje rešava vas dilema da li su i koliko biljke prskane hemikalijama, ili su zaražene nekim bakterijama.
Poljoprivredni strčnjaci napominju da oni koji žele da se bave poljoprivredom moraju da se usresrede na male projekte. Ne treba očekivati bogatstvo preko noći, i treba biti zadovoljan sa mesečnom zaradom od koje može da se živi i ulaže u dalji posao.
– Sa tri do pet hiljada evra može se napraviti plastenik za gajenje povrća, prvenstveno paradajza i krastavaca, gde je sa dva turnusa u toku godine moguće isplatiti i investiciju i ostvariti prihod. Na 600 kvadrata može se dobiti oko 2,5 tona kornišona, što je po ceni od oko 70 dinara prihod od 175.000 dinara za mesec i po dana. Efekat je veći, ako se nekoliko ljudi udruži. Praktično, sa nekoliko plastenika i investicijom od oko 15.000 evra, mogu se proizvesti ozbiljne količine, što vodi ka sigurnijem plasmanu proizvoda i eventualnom otvaranju distributivnog centra – kažu stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Pored pomenutih kultura, šansa za srpskog seljaka je i malina, od koje može odlično da se zaradi, ali je glavni problem uzgajivača zastarela proizvodnja. Prema proceni predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislava Stankovića Srbija bi od izvoza malina mogla da zaradi od 400 do 500 miliona dolara, ukoliko bi osavremenila proizvodnju tog voća, izjavio je on .
– To je gotovo četiri puta više nego sada – rekao je Stanković i podsetio da Srbija od izvoza malina godišnje zarađuje od 120 miliona dolara do maksimalno 140 miliona dolara.
On je ukazao da je Srbija trenutno treći proizvođač maline na svetu, iza Poljske i Rusije, navodeći da se u našoj zemlji poslednjih pet godina maline proizvode u proseku na 15.000 hektara.
Prosek proizvodnje malina u Srbiji je 81.000 tona godišnje, a prosečan prinos je četiri tone po hektaru. U domaćoj proizvodnji dominantne su dve sorte malina – “vilamet” (87 odsto) i “miker”, koja je nešto produktivnija sorta.
– Posedi su relativno mali i usitnjeni, bez sistema za navodnjavanje i prihranjivanje, a produktivnost je dosta slaba, malina se nehigijenski bere i pakuje, tako da je mala proizvodnja prve klase, i tu gubimo u trgovini – objasnio je Stanković
(Telegraf.rs)
