Home / AKTUELNO / POČINjE BITKA ZA BALKAN – PUTIN REŠIO DA POBEDI: Ovde će nastati kraj Evrope!

POČINjE BITKA ZA BALKAN – PUTIN REŠIO DA POBEDI: Ovde će nastati kraj Evrope!

Rusija i Turska politizuju etničke i religijske tenzije na Balkanu i sve su prisutnije u regionu.

putin

Da bi Balkan ostao u sferi uticija EU, on mora postati njen glavni gepolitički prioritet, piše ugledni britanski list „Fajnenšl tajms“.

List, između ostalog, navodi i da je evroskepticizam posledica loših ekomomskih prilika u regionu, ali da novac koji EU izdavaja za region, kao i obećanja o integraciji nisu dovoljna.

Analizu dešavanja na Balkanu, koju je za „Fajnenšl tajms“ napisao je Ivan Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, prenosimo u celosti.

„Vinston Čerčil je jednom prilikom rekao da Balkan stvara više istorije nego što može da podnese. Ali da li je proizvodi više nego što Evropa može da podnese?

Na Balkanu je 1990-ih evropski posthladnoratovski bezbednosni poredak. Krvavi raspad Jugoslavije ubedio je tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona da nastavi sa NATO ekspanzijom na istok.

Strah od uspona nacionalizma ubedio je evropske lidere da nastave sa širenjem EU. Danas, sve je verovatnije da će upravo na Balkanu posthladnoratovska raspodela Evrope biti najviše na probi.

Ne bi trebalo da bude iznenađenje što je Balkan bio na agendi prošlonedeljnog samita EU. Ali dok je reakcija EU pravovremena, ona je takođe slaba.

Objava da su vrata još uvek otvorena za zemlje regiona neće doprineti mnogo.

Kao što se u šali kaže, na Balkanu razlika između optimiste i pesimiste povodom EU integracija je u tome što optimista veruje da će Turska postati članica tokom albanskog predsedavanja, dok pesimista očekuje da će Albanija ući tokom turskog predsedavanja Unijom.

Mnogi Srbi, Albanci, Makedonci i Bošnjaci su skeptični ne samo oko budućnosti svojih zemalja u EU, već i oko budućnosti same EU.

Početak 21. veka na Balkanu ozbiljno počinje da liči na 19. vek, ali sa jednom bitnom razlikom. U 19. veku Rusija i Turska bili su veliki rivali za uticaj u regionu, dok su Nemačka, Austro-ugraska i Velika Britanija pametno pretvorili njihove razmirice u svoju političko-komercijalnu korist.

Danas su Rusija i Turska ujedinjeni u naporima da smanje uticaj EU u regionu.

Moskva i Ankara aktivno politizuju etničke i verske tenzije na Balkanu. Rusko i tursko političko, ekonomsko i obevaštajno prisustvo u regionu nije ograničeno samo na bivšu Jugoslaviju i Albaniju, već se proteže i na Grčku i Bugarsku.

Javno mnjenje se menja u pravcu koji bi trebalo da zabrine zapad. U istraživanju „Galupa“, na pitanju kojoj vojnoj sili njihova zemlja treba da se okrene, većina Srba, Turaka i Bugara i veliki broj Grka odgovorio je Rusiji. I to uprkos činjenici da su Turska, Grčka i Bugarska članovi NATO-a, a Srbija teži članstvu u EU.

Situacija na terenu je definisana ekonomijama koje stagniraju, visokim stepenom nezaposlenosti i neliberalnim režimama koji će pre da se odreknu Evrope nego vlasti. Javno raspoloženje je eksplozivna kombinacija frustracije, konfuzije i očaja.

Ogroman egzodus ljudi iz regiona tokom poslednje dve decenije doveo je do toga da ne postoji kritična masa koja bi vodila promenu. Uz nedavnu izbegličku krizu i demografske strahove koje je stvorio, izazvao je preovlađujući osećaj beznađa i pesimizma.

Nerešena politička kriza u Makedoniji, neuspešan pokušaj puča u Crnoj Gori, nedavna diskusija o referndumu o nezavisnosti u Republici Srpskoj, daju naznaku kako bi region u budućnosti mogao da izgleda. EU je najveći trgovinski partner, a ljudi čekaju da odu u Nemačku ili Italiju pre nego u Anakaru ili Moskvu.

Ali to nije dovoljno da se zadrži region u domenu uticaja EU. Ne bi trebalo uzeti zdravo za gotovo ni teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Makedonije, ni topljenje srpsko-kosovskih odnosa.

Nova realnost na Balkanu je da Evropljani više ne mogu da se oslanaju na Ameriku da osigura mir i stabilnost u regionu. Balkan nikada neće biti prioritet Donalda Trampa, a njegova administracija nikada neće biti voljna da brani muslimane u regionu, što je Amerika radila devedesetih godina.

Manjak interesa Vašintona objašnjava zbog čega će pre na Balkanu, nego u baltičkim zemljama pokušati da pokaže ranjivost NATO-a. I upravo tu, turski predsednik Erdogan mogao bi da ima najviše uspeha u onom što je naumio – da nauči Evropljane pameti.

S tim u vezi, naivno je što EU veruju da će uticaj u regionu zadržati samo ponavljanjem svoje posvećenosti integracijama ili davanjem više novca regionu. EU mora da bude spremna da Balkan učini svojim geoplitičkim prioritetom i da oblikuje politički sukob koji postoji kao borbu za i protiv Evrope.

Ako to ne uradi, uticaj u regionu uskoro će početi da bledi“. zaključuje britanski list.

(Blic)

Check Also

ŠEF MAFIJE U FILADELFIJI: MOJI LjUDI SU POPUNILI 300.000 GLASAČKIH LISTIĆA ZA BAJDENA

Donald Tramp najavio je da će uskoro biti objavljena važna informacija koja se, kako je …