POTRESNA ISPOVEST HEROJA SRPSKIH POPLAVA „Spasavao sam 50 ljudi dok je moja kuća TONULA U VODI, plačem kad se setim toga“

Nenad Milovanović Paške iz Svilajnca spasao je pedesetak ljudi tokom prve noći poplava koje su pogodile Srbiju pre tri godine. U poplavama se utopilo, poginulo i preminulo više od 50 ljudi, a materijalna šteta bila je 1,7 milijardi evra.

Ovaj radnik komunalnog preduzeća i danas zaplače dok priča o svemu onome što je proživeo u poplavama.

– Bio je haos. Prva slika su mi pet-šest automobila ukrštenih u vodi. Gledam desno od tog mesta ljude kojima ne mogu da priđem mašinom. Komšija Neša je čamcem spasavao ljude sa krovova.

Spasao sam čoveka i ženu sa traktora, zatim sam video baku i policajca. Jauci, dozivanje u pomoć i suze radosnice kada nas ugledaju. Ulazimo nasumično u kuće, zatičemo u jednoj kući baku koja stoji na stolu – priča Milovanović. Voda je u njegovu kuću prodrla metar i po, ali on nije bio s porodicom, spasavao je druge.

– Nisam spavao, niti sam se odmarao 72 sata, sve vreme bio sam za volanom teške mašine sa kojom sam se probijao kroz vodu da bih spasao ugrožene. Porodica je bila na sigurnom, jedino nisam znao za sudbinu mog ljubimca mopsa.

Supruga mi je kazala da su ga izvukli, ali nije znala gde je. Odlazim u sokak, vidim da je voda u mom dvorištu sve razvalila, a njega zatičem kako leži na dasci koja pluta u vodi. Pomislio sam da je mrtav. Pozvao sam ga i on se javio. Izvadio sam ga iz vode – kroz suze priča Milovanović.

U ovom kraju obnovljena je većina oštećenih objekata, a na prevenciji novih poplava i danas se radi. Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović navodi da je završena obnova mostova na reci Resavi, koja je 2014. izazvala poplave, pa sada može da počne regulacija rečnog korita kako bi bilo sprečeno novo izlivanje.

– Radovi će početi u junu i trajaće 22 meseca. EU je za to obezbedila tri miliona evra – kaže Milanović.

Novcem EU biće regulisana i Crnica kod Paraćina, koja je poplavila taj grad, što će koštati četiri miliona evra.

– Tri godine kasnije Paraćin ima sistem ranog upozorenja na poplavni talas, koji je sama opština finansirala. Do izgradnje novog sistema odbrane od poplava neće biti druge mogućnosti za odbranu. Opština je obezbedila i donatorska sredstva za rušenje i gradnju nekoliko mostova na Crnici kako bi se obezbedila veća protočnost – kaže predsednik opštine Saša Paunović.

Poplavama pre tri godine najteže je bio pogođen Obrenovac. Pod vodom je bilo 90 odsto opštine. Tri godine kasnije Obrenovčani kažu da su zadovoljni što je većina uništenog obnovljena. Međutim, osmeh zadovoljstva im je ostao gorak.

– I dalje mi čim počne jača kiša zvoni telefon. Zovu rodbina, prijatelji iz drugih gradova, kao pitaju za zdravlje, a u stvari za nivo vode.

Ne plašim se novih poplava, ali ne volim ni da se sećam onih od pre tri godine – priča Obrenovčanin kog smo sreli na trgu.

Miroslav Čučković, predsednik opštine, koji je na toj funkciji bio i pre tri godine, kaže da Obrenovčani i dalje u sebi nose dozu sete.

– Mnogo toga je obnovljeno, ali ljudi žale za onima koji su izgubili živote, ali i za malim stvarima, kao što su porodične uspomene koje je voda odnela – kaže on.

Među teško pogođenim gradovima u poplavama 2014. bio je i Krupanj.

Voda i klizišta nosile su i zatrpavale kuće, uništene su 52 kuće, a oštećeno je 300, meštani su danima bili blokirani, pukla je brana na jalovištu nekadašnjeg rudnika i zapretila da otruje Jadar i Drinu…

I pored te apokaliptične slike, Krupanj je uz podršku države i donatora uspeo da popravi puteve, mostove, kuće i sanira štetu procenjenu na 1,5 milijardu dinara.

Činimo sve da se ne desi ponovo

Miroslav Čučković kaže da je u Obrenovcu obnovljeno sve što je bilo uništeno i oštećeno, a da opština čini sve da spreči nove poplave.

– Sve štete na nasipima su sanirane i vraćen im je izgled iz 2014. Pročišćeni su vodotokovi, kao i 63 kilometra kanala za odvodnjavanje u samom naselju, posle integracije preduzeća “Beograd vode” i “Srbija vode” više se ne postavlja pitanje nadležnosti.

Čekamo da se raspiše tender za gradnju retenzija na Ubu i u Koceljevi u kojima će se čuvati višak padavina… – priča Čučković i dodaje da je Obrenovac od “grada koga nema” postao najveća investiciona opština u Beogradu.

(G. Jevremović, D. Tulimirović, S. Pajić)